ISUS SPASAVA

Hillsong - None but Jesus

2010-12-10T17:26:00.000-08:00

DUHOVNIK SVETI TADEJ

2010-06-12T03:43:00.000-07:00

Ovaj razgovor sa Ocem Tadejem snimljen je u manastiru Kovlij 2002. Godine. 02. aprila, izmedju 9 i 11 sati pre podne. Na susret zakazan posredovanjem vladike Porfirija, otac Tadej došao je tačno na vreme iz obližnje Bačke Palanke, u pratnji domačina u čijoj kući je tada boravio. Hodao je lagano, disao teško, govorio sporo i tiho. Rečeno mi je da je bolestan i vrlo slab, ali da može i da hoće da govori. Kada smo se upoznali i seli jedan preko puta drugoga, nije me ništa pitao i nije ništa govorio. Nekakva svečana tišina trajala je, mislio sam beskrajno, dok su svega minut ili dva kolege proveravale funkcionisanje kamere i mikrofona. Medjutim, veoma rečit bio je njegov pogled. Osećao sam kao da mi njime postavlja neka pitanja i da ja na njih nemo odgovaram.

Mislim da nikada neću zaboraviti sjaj u radoznalim očima oca Tadeja, pun žara i života, sasvim suprotan njegovoj starosti i krhkom zdravlju koje ga prati od rodjenja.

Na kraju intervjua opet se povukao lagano i bez reči, ostavljajući nekakvu prazninu iza sebe koja kao da je govorila da je dosta razgovora i da on više nema potrebe da priča. Koliko znam, više ga javno niko nikada nije video.
Upokojio se 16.. a sahranjen je 19. aprila 2003. godine u manastiru Vitovnica.

Velja Pavlović

Koviljski monasi Stihira Svetom Vasiliju Ostroskom

2010-06-10T16:55:00.000-07:00

Fides - Isus je moj Bog (Live from Lisinski)

2010-06-10T16:39:00.000-07:00

Isus je Bog 1

2010-06-10T16:36:00.000-07:00

Isus je Bog 2

2010-06-10T16:35:00.001-07:00

Isus je Bog 3

2010-06-10T16:35:00.000-07:00

Isus je Bog 4

2010-06-10T16:34:00.000-07:00

Propovijedaš li istinu 1

2010-06-10T15:56:00.001-07:00

Propovijedaš li istinu 2

2010-06-10T15:56:00.000-07:00

Kršteni u ime Trojstva

2010-06-10T15:55:00.000-07:00

Kako Isus spasava.wmv

2010-06-10T15:33:00.000-07:00

Swing Low Sweet Chariot - Jesus Saves - Uros Markovic GospelJazz Trio

2010-06-09T15:34:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 1

2010-06-09T15:18:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 2.

2010-06-09T15:16:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 3.

2010-06-09T15:12:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 4.

2010-06-09T15:08:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 5.

2010-06-09T15:05:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 6.

2010-06-09T15:03:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 7.

2010-06-09T14:59:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 8.

2010-06-09T14:58:00.000-07:00

PESMA NAD PESMAMA 9.

2010-06-09T14:57:00.000-07:00

Pesma nad pesmama 10.

2010-06-09T14:56:00.000-07:00

Pesma nad pesmama 11.

2010-06-09T14:55:00.000-07:00

SV Vasilije Veliki.

2010-06-09T14:54:00.000-07:00

Ava Justin Popovic- Nedelja Pravoslavlja 1deo.

2010-06-09T14:52:00.000-07:00

Ava Justin -Nedelja Pravoslavlja 2 deo.

2010-06-09T14:51:00.000-07:00

Ava Justin Popovic 1 deo Beseda - SV Jovan Preteca.

2010-06-09T14:16:00.001-07:00

Ava Justin Popovic 2 Deo Beseda -SVJovan Preteca

2010-06-09T14:16:00.000-07:00

Viktorija - Isus

2010-06-09T14:04:00.000-07:00

Hosanna, Soweto Gospel Choir

2010-06-07T12:33:00.000-07:00

Choir Caljenté - Dostojno Jest - Достойно ест

2010-06-07T12:29:00.000-07:00

Choir Caljenté (Ekeren, Belgium) sings Dostojno Jest by Pjotr Ilyich Tchaikovsky.

Sve što diše neka hvali GOSPODA psalam 150

2010-06-07T12:20:00.000-07:00

Hvalite Boga u svetinji njegovoj,
hvalite ga na tvrđi slave njegove.
Hvalite ga prema sili njegovoj,
hvalite ga prema visokome veličanstvu njegovu.
Hvalite ga uz glas trubni,
hvalite ga uz psaltir i gusle.
Hvalite ga s bubnjem i veseljem,
hvalite ga uz žice i organ.
Hvalite ga uz jasne kimvale,
hvalite ga uz kimvale gromovne.
Sve što diše neka hvali Gospoda! Aliluja!

KEFA - SLAVA SPASITELJU

2010-06-07T12:16:00.000-07:00

Da TE samo dotaknem

2010-06-07T12:06:00.000-07:00

DA TE SAMO DOTAKNEM

Sjedim do Tvojih nogu glave pognute.
Ne mogu pogled dignuti, gledati u Tebe.
Šutim, srce Te želi, moje usne ne govore.
Znaš sve moje misli, sve moje molitve.

Da Te samo dotaknem i dodirnem Ti haljine,
Moje srce bilo bi cijelo, sve rane bi nestale.
Da Te samo dotaknem i dodirnem Ti haljine,
Moje srce bilo bi cijelo, da Te samo dotaknem.

Sjedim do Tvojih nogu, pružam ruke drhtave.
Suze polako klize niz moje obraze.

Da Te samo dotaknem ...

Pružaš ruke, dižeš mi lice, Tvoje oči mi govore:
"Ne gledaj svoje grijehe, pogledaj u mene!"

Da Te samo dotaknem ...

Kao Marija

2010-06-07T12:01:00.000-07:00

Silan BOG

2010-06-07T11:57:00.000-07:00

Moj ISUS, moj GOSPOD

2010-06-07T11:54:00.000-07:00

Мој Исус, мој Господ

Мој Исус, мој Господ, ко Тебе нема друг
Низ животот свој ги славам јас
Сите дела твои чудесни
Моја утеха мој заклон, прибежиште во неволји си
Со секој мој здив со се што сум јас
Сакам да те прославам

Реф:
Слави го Бог од се срце ти
Моќен и возвишен Цар над се е
Планините и морињата се поклонуваат
Пред Него

Пеам од радост јас за Тебе Боже
Тебе те славам мој Господе
Мојата надеж во тебе ја полагам

Moj ISUS

2010-06-07T11:50:00.000-07:00

Dodji Isuse pogledaj me

2010-06-07T11:47:00.000-07:00

DOĐI ISUSE,
POGLEDAJ ME,ČUJ MOJU MOLITVU, USLIŠI ME!

SAMO RECI RIJEČ, OZDRAVI DUŠU MOJU,
RECI JEDNU RIJEČ, OSLOBODI ME!
SAMO RECI RIJEČ, OBNOVI MOJU VJERU,
RECI JEDNU RIJEČ, DA VJEROM TAKNEM TE!

DOĐI ISUSE,
SAMO RECI RIJEČ, ISCIJELI SRCE MOJE,
RECI JEDNU RIJEČ, DA PROCVJETAM!
SAMO RECI RIJEČ, OTVORI MOJE OČI,
RECI JEDNU RIJEČ, DA PROGLEDAM!

DOĐI ISUSE,
SAMO RECI RIJEČ, ISCIJELI MOJE BOLI,
RECI JEDNU RIJEČ, DA ZAPJEVAM!
SAMO RECI RIJEČ, OBNOVI MOJU LJUBAV,
RECI JEDNU RIJEČ, JA LJUBIM TE!

Ne boj se, jer ja sam s tobom

2010-06-07T11:44:00.000-07:00

Ne boj se, jer ja sam s tobom
da te čuvam od svakoga zla.
Ne boj se, jer ja sam s tobom
da ti dajem miran san.

Jer moja ljubav je istina
moja ljubav liječi srca slomljena.

Ne boj se, jer ja sam s tobom
ja sam te otkupio.
Ne boj se, jer ja sam s tobom
imenom sam te zazvao.
Jer moja ljubav je istina
moja ljubav liječi srca slomljena.

Oči u Oči

2010-06-07T11:39:00.000-07:00

Kad Isus dođe

2010-06-07T11:37:00.000-07:00

Kucam na vrata Raja

2010-06-06T04:35:00.000-07:00

Kucam na vrata raja

Mama, skini ovu značku s mene Mama, Skini ovu značku s mene
Meni više ne treba. Meni više ne treba.
Postaje mračno, previše mračno da bih video Postaje mračno, mračno objaviti da BiH Video
Imam osećaj kao da kucam na vrata raja. Imam osećaj kao da kucam na vrata raja.

Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja

Mama, zakopaj moje puške Mama, zakopaj moje puške
Ja više ne mogu da pucam. Ja više ne mogu da pucam.
Taj veliki crni oblak se spušta. Taj veliki crni oblak se spušta.
Imam osećaj kao da kucam na vrata raja. Imam osećaj kao da kucam na vrata raja.

Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja Kuc, kuc, kucam na vrata raja

Gospodin je pastir moj - Psalam 23

2010-06-05T17:12:00.000-07:00

Gospodin je pastir moj:
ni u čemu ja ne oskudijevam;
na poljanama zelenim
on mi daje odmora.
Na vrutke me tihane vodi
i krijepi dušu moju.
Stazama pravim on me upravlja
radi imena mojega.

Pa da mi je i dolinom smrti proći,
zla se ja ne bojim, jer si ti sa mnom.
Tvoj štap i palica tvoja
utjeha su meni.

Trpezu preda mnom prostireš
na oči dušmanima mojim.
Uljem mi glavu mažeš,
čaša se moja prelijeva.
Dobrota i milost pratit će mene
sve dane života moga.
U tvome ću domu prebivati
kroz dane mnoge.

Psalam 136. - Псалам 136. - Psalm 136.

2010-06-05T08:25:00.000-07:00

1. Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова;
2. Славите Бога над боговима; јер је довијека милост његова.
3. Славите господара над господарима; јер је довијека милост његова;
4. Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост његова;
5. Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост његова;
6. Утврдио земљу на води; јер је довијека милост његова;
7. Створио велика видјела; јер је довијека милост његова;
8. Сунце, да управља даном; јер је довијека милост његова;
9. Мјесец и звијезде, да управљају ноћу; јер је довијека милост његова;
10. Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова;
11. Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост његова;
12. Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост његова;
13. Који раздвоји Црвено Море; јер је довијека милост његова;
14. И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост његова;
15. А Фараона и војску његову врже у Море Црвено; јер је довијека милост његова;
16. Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост његова;
17. Поби цареве велике; јер је довијека милост његова;
18. И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост његова;
19. Сиона цара Аморејскога; јер је довијека милост његова;
20. И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова;
21. И даде земљу њихову у наслеђе; јер је довијека милост његова;
22. У наслеђе Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова;
23. Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова;
24. И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова;
25. Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова;
26. Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.

Franjevacki band - samo tvoja ljubav Boze

2010-06-05T08:21:00.000-07:00

Franjevacki Band ~
Samo Tvoja ljubav, Boze

Download link:
http://palotinci.hr/Ostalo/Duhovna-gl...

Lutao sam ovim svijetom
sam bez cilja i bez nade
umoran od svojih rana
umoran od svih lutanja

Sve dok me Tvoja ljubav, Boze
nije dotakla
sve dok me Tvoja ljubav, Boze
nije podigla iz blata

Nije bilo prijatelja
nije bilo nikog'
ruku da mi pruzi
moju bol da podijeli

Sve dok me Tvoje boli nisu
iscijelile
sve dok mi Tvoje svjetlo nije
sve moje rastjeralo tmine

Ref.
Samo Tvoja ljubav moze
uciniti da sve procvjeta
samo Tvoja ljubav moze
upaliti nova svjetla
samo Tvoja ljubav, Boze
samo Tvoja ljubav, Boze

Nema takve pjesme
nema takvih pjesme
kojima bih mogao
hvalu Ti izreci

Neka Ti zivot, o, moj Boze
bude hvala
neka Ti zivot moj, o, Boze
bude pjesma koja nema kraja

Ref. 2x

Sonet Raspetom Kristu

2010-06-05T08:16:00.000-07:00

(Glazba Luka Balvan)

To da te ljubim Bože po sve dane,
ne nuka mene slava, drugog svijeta,
niti me nuka strah od pakla kleta,
da grijehe napuštam i mane.

Ti me na ljubav nukaš jer me gane
kada te vidim na križu raspeta,
nuka me muka tvoja i smrt sveta,
i nukaju me tvoje ljute rane.

Tvoja mi ljubav takvu snagu stvara,
da bih te ljubio i da neba nije,
plašio te se bez paklenog jara.
Za ljubav svoju ja ne tražim dara,
pa i da nije nade što me grije
ljubio bih te sa jednako žara

Ti me na ljubav nukaš jer me gane
kada te vidim na križu raspeta,
nuka me muka tvoja i smrt sveta,
i nukaju me tvoje ljute rane.

Tvoja mi ljubav takvu snagu stvara,
da bih te ljubio i da neba nije,
plašio te se bez paklenog jara.
Za ljubav svoju ja ne tražim dara,
pa i da nije nade što me grije
ljubio bih te sa jednako žara

KUMI - Bože, tebi pjevam ja

2010-06-05T07:18:00.000-07:00

Dođite s hvalama pred Gospoda

2010-06-05T07:16:00.000-07:00

S. Rachmaninow - Bogorodice Dzjewo / Chór Akademicki UW

2010-06-04T08:15:00.000-07:00

Easter orthodox song_Slava tebje Gospodi_Uskršnja pesma

2010-06-04T08:04:00.000-07:00

Молитвена песма Богу - Васкрситељу мртвих

2010-06-04T07:58:00.000-07:00

Преподобни Јефрем Сирин

Обрадовах се кад ми рекоше да ће Господ наш доћи и васкрснути мртве, и да ће испунити наде свих упокојених.
Благословен нека је Онај, који је учинио смрт непоткупљивом, јер она подједнако прима и добре и зле!
Душа за коју је прибежиште био Крст Твој, нека види милост Твоју у Дан доласка Твога.
Нисам постојао, и Ти си ме из праха саздао; сада када сам уснуо, васкрсни ме да Те прослављам.
Ти, Христе, Царе наш, који си са висине сишао, мртве васкрсаваш, и оне који су у гробовима подижеш.
Васкрсни, Сине Божији, све међу нама почивше, и заодени их славом у Царству Твоме!
На глас Сина, отвориће се гробови и мртви ће устати да узносе хвалу.
Ново ће сунце засијати над уснулима, и из својих гробова узнеће хвалу Христу.
Христос је сишао ради нашег искупљења, доћи ће ради нашег васкрсења.
Помилуј ме, оживотвори ме, опрости ми дугове моје, да угледам милосрђе Твоје у Дан доласка Твога.
Извршила се воља Твоја; заповест ме је Твоја одвела одавде; по милости Својој васкрсни ме, да устанем и славим Тебе!
Нека је благословен Христос, који је васкрсао умртвљеност нашу, и обећао живот и наду упокојенима.
Прослављам и поклањам се Сину, који нас је избавио из ропства човекоубице - смрти.
Ти, Оче, који си ме у почетку из праха створио, помилуј и оживи ме, да славим благост Твоју!
Хвала Теби, Исусе Спаситељу наш! У Твојим је рукама смрт, и у Твојој вољи живот.
Хвала Оцу, славословље Сину и Духу Светоме, који нас васкрсава!
Он уништава смрт, обећава васкрсење, и сви ће праведници устати у слави.
Верујем у Оца, славословим Сина, поклањам се Духу, Васкрситељу моме.

Celtic Woman / Chloe Agnew - ''O Holy Night''

2010-06-04T07:52:00.000-07:00

trenutak spokoja...u mirnoj i svetoj noći...

Jas ne znam zosto Isus me saka

2010-06-03T14:47:00.000-07:00

Nema veće tajne za nas ljude, od one zašto se neko tako moćan, silan, besmrtan, večan, odlučio da iz ljubavi napusti svoj presto slave i da dođe u ovu jamu od greha u koju smo zapali - krenuvši da spašava nas, ljude mrzovoljne, brze na zlo, sklone svakom grehu..., i to tako što će sebe izvrgnuti ruglu, batinama, pljuvanju, bičevanju, mučenju, smrti...samo da bi smo mi ovakvi kakvi smo bedni i zli dobili šansu za život večni...da se kroz NJEGOVU ŽRTVU mi otkupljujemo od smrti...HVALA TI ISUSE, NADAM SE DA ĆU RAZUMETI ZAŠTO SI NAS ZAVOLEO TOLIKO SILNO DA SI PRIHVATIO SVE GREHE ČOVEČANSTVA NA SEBE PREČISTOG...HVALA TI LJUBAVI NAŠA...

Lead me to the Cross - Hillsongs

2010-06-03T14:33:00.000-07:00

ZBOG NAS SI UMRO...DA BISMO MI ŽIVELI...ČEKAMO TE STRPLJIVO BOŽE NAŠ...ISUSE SPASITELJU...

ISUSU SLAVA

2010-06-03T14:17:00.000-07:00

ISUSU SLAVA...ISUSU SLAVA...ISUSU SLAVA...VECNA...

LJUBAV JE...

2010-06-01T09:36:00.000-07:00

Maca pokusava da oživi drugu macu koju su udarila kola...pogledajte kako strpljivo sa tugom u očima pokušava da oživi svog bližnjeg...gledajuči ovu macu video sam istinsku propoved o ljubavi...o večnoj ljubavi prema bližnjem...

HVALA TI ISUSE ŠTO SI LJUBAV DAROVAO SVIMA...JER LJUBAV NAS ČINI TVOJIMA...BESMRTNIMA...

Branko Kockica

2009-06-26T04:41:00.000-07:00

Kišni dan u Beogradu kao I danas, grupa momaka medju kojima sam I ja stoji na brdu sa koga fanatično bodri svoj fudbalski klub. Skinuli smo majce I vrteli ih u rukama kao zastave dok je jak pljusak hladne kiše padao po nama. A onda smo neočekivano i spontano u tom nekom neobjašnjivom trenutku zajedništva I radosti iz sve snage zapevali sledeću pesmu:

U svetu postoji jedno carstvo

U njemu caruje drugarstvo

U njemu je sve lepo

U njemu je sve nežno

U njemu se svet raduje

Tamo su kuće od čokolade

Prozori su od marmelade

Tamo svako radi ono šta hoće

Tamo raste svako voće

...A onda u nastavku našeg navijačkog repertoara u mesto kao što smo to uobičajeno radili pevajući pesme podrške našim fudbalerima ili čuveno "Uprava napolje"!... Počeli smo da na veliko čuđenje malobrojnih i pokislih navijača na tribinama skandiramo: "BRANKO KOCKICA, BRANKO KOCKICA,BRANKO KOCKICA TO JE NAŠA ELITA"! "Elita" je bilo ime naše navijačke grupe!

Sad kada se setim tih dogadjaja sa kraja osamdesetih godina prošloga veka vidim grupu klinaca koja ne želi da odraste i koja iskreno u naletu sreće i mladalačke ludorije skandira svom heroju iz detinjstva, ne želeći da napusti svet bezbrižnog detinjstva i pritisnuti godinama i obavezama uđu u mračni, surovi i nadasve licemerni svet takozvanih odraslih ljudi.

Branko je kroz svoju "kockicu" proveo čitave generacije koje nikada neće zaboraviti njegov neposredni izgled i normalno ponašanje za razliku od šablona u kome klovnovi sa crvenim nosevima koji se kerevelje izvodeći neke zavrzlamame u šarenim kostimima sa lutkicama u rukama... Ti i takvi su do Branka Kockice bili zaduženi za rad sa decom, a Branko je svoj pristup deci činio spontano kao stariji brat.

Kada je pričao i pokazivao, kada je pitao i objašnjavao, kada je krtitikovao i pohvaljivao, radio je to iskreno i ne izveštačeno, kao kada stariji bata vodi kroz život svog mlađeg bratića! Vodio je decu kroz prirodu, institucije sistema, fabrike, prodavnice, muzeje, pozorišta, narodne običaje, upoznavao ih je sa običnim ljudima, radnicima, lekarima, inženjerima, policajcima i otkrivao im jedan svet koji ih čeka i koji oni u budučnosti trebaju da zauzmu. A sve to u onoj njegovoj čuvenoj kariranoj košulji i izlizanim farmerakama, bez kostima i oklopa koji trebaju da prevare klince.

Kada je pravio epizodu o štetnosti pušenja, nije doveo neku baba rogu sa velikim tompusom kojim će da dimi kroz obdanište a Branko i klinci će da je jure sa metlom i isteruju...uradio je to onako kako stvarno jeste, bez foliranja, uzeo je taj problem na sebe i Branko je postao neurotični pušač koji u jednom šmekerskom potezu zipo upaljačem pali svoju cigaretu pred decom. Baš onako kako to čine njihovi roditelji, starija braća, junaci iz filmova i svi drugi uzori iz sveta odraslih. Deca su onda morala njihovog heroja i uzora da ubede da to više neradi kao što će u pravom životu to morati da čine sa svojim bližnjima, ako žele da im pomognu da se reše zavisnosti od duvanskog dima!

Moj Brat je jedini čovek koga lično poznajem da je učestvovao u tom van vremesnkom projektu zvani "Kockica" (jer kockica kao i što pesma kaže ide kroz prostor i vreme)! Uvek kada bi ga pitao kakav je Branko kao čovek, a to bi obično činio dok bi marinom šetali pored njegovog brodića na kome je bio nacrtan Puž, simbol njegovog pozorištanceta, moj bata bi mi tada rekao uvek istu odgovor sadržan u samo jednoj reči: "Strpljiv"!

Meni je ta reč ostala utisnuta evo i dan danas posle toliko godina jer strpljenje je ono što smo mi negde ne znajući kako da kažemo tražili od svojih roditelja, profesora i društva! Strpljenje za decu, strpljenje za čoveka, molimo vas strpljenje za čovečanstvo! Kasnije sam u životu video koliko je strpljenje moćno i kako od razbojnika pravi duhovnika, od narkomana - lekara, od kurve - časnu sestru i majku, od propalice i pijanice-revnosnog domaćina, od surovog i gnevnog - pitomo i umiljato jagnje, od najgorerg đaga u školi strpljenje je pravilo doktore nauka, od surovih ubica pokajnike i mirotvorce! A eto mi ljudi i ako vidimo ta čudesa koje strpljenje čini, ipak se zbog neverstva u čudo tog velikog dara, vrlo lako ga se odričemo i postajemo brzopleti u svojim postupcima i odlukama!

"U STRPLJENJU JE SPAS"... REKAO JE ISUS HRISTOS SPASITELJ I BOG NAŠ!

Čitao sam negde na forumu, jedna devojka je napisala da je posle predstave u pozorištancetu puž prišla Branku Kockici koji je sedeo na sceni i pričao sa nekim čovekom, ona mu je radosno prišla i oduševljeno htela da ga upozna...a onda se desio šok, Branko se izvikao na nju i ona je otišla tužna i razočarana, toliko duboko da je to i dan danas boli i tišti u srcu.

Mene je Branko nadahnjivao a eto Nju je porazio. Branko je samo čovek, nije BOG, ta devojka treba da to što pre shvati i da mu iskreno oprosti jer i za Branka Kockicu treba imati strpljenje kao i za svakog drugog čoveka.

Evo kako je BOG imao stpljenja za našeg Heroja iz detinjstva:

Branko je u nekom svom zanosu kojima je po svom nemirnom istraživakom karakteru bio oduvek sklon, rešio da uzme Bibliju i da se konačno obračuna sa njom i dokaže da je sve to prevara. Tačnije da kroz samu Bibliju pokaže da BOG ne postoji. Branko je hteo da razotkrije "najveću prevaru" i da celom svetu objavi da sve što je napisano u toj Knjizi su samo izmišljotine - lukavo smišljene od nekih pokvarenjaka u crkvi, koji su na taj način rešili da kontrolišu svet i da vladaju nad opšte narodnim masama!

Branko Kockica je krenuo u obračun sa BOGOM i Crkvom sa takvom silom i žestinom kao da je u njemu oživeo jedan od bekompromisnih partizanskih likova koje je maestralno glumio i najubedljivije od svih drugih glumaca dočaravao duh žestokog komunističko-partizanskog zanosa u borbi do istrebljenja protiv svih imperijalista i dogmatskih tlačitelja radničke klase, na čijem čelu je stajala "religija kao opijum za narod" (Karl Marks).

Čitao je Branko... i čitao...i čitao i shvatio! Čovek je taj koji je sklon greškama, padovima i pogrešnim tumačenjima, a BOG JE ISTINIT I ON POSTOJI, I NOVI ZAVET JE REČ KOJU NAM JE BOG OSTAVIO DA GA SPOZNAMO I DA POSTANEMO VEČNA DECA NJEGOVA I DA KAO TAKVI UĐEMO U CARSTVO NEBESKO U KOME BOG OTAC I ISUS CARUJU, A MI LJUDI ZAJEDNO SA ANĐELIMA SVETIM U BESKRAJNOJ RADOSTI SLAVIMO SVOG TVORCA I SPASITELJA!

Mi HRISTOVI smo često nestrpljivi i pitamo se zašto BOG dopušta svo ovo zlo koje se dešava po svetu, zašto ne reaguje sad i odmah i konačno završi sa neprijateljima i zlikovcima.

Budimo strpljivi sa BOGOM I PRAVDOM NJEGOVOM JER ON ZNA NAJBOLJE ŠTA JE URADIOI, bolje nego što ćemo mi to ikada shvatiti. Jer biću iskren evo ja prvi a i vi se zapitajte: Ako se čoveku sudi po njegovim delima i po pravdi, mene bi BOG prvog trebao da kazni i to još po odavno, ALI NJEGOVA NESHVATLJIVO VELIKA MILOST I naša mogućnost pokajanja od nedela - greha, nas pale i posrnule ljude STRPLJIVO UVODE U ŽIVOT VEČNI!

Ne dozvoli da te nestrpljenje uvede u sumnju a sumnja u maloverje i duhovni pad. I mnogo veći su pali od nas, neki su čak bili i Andjeli, ali su posumnjali i strpljenja nisu više imali.

Ako ljubavi imaš strpljenje je tu i čeka da se veliko delo ljubavi dogodi, jer dela ljubavi nikada ne umiru! Volimo se ljudi i budimo strpljivi!

I dok Branko Kockica u trenucima predaha i odmora vesla rekama koje se ulivaju u Beograd, setim se Apostola naših koji su isto tako u svojim ribarskim čamcima plovili po jezeru Galilejskom i lovili ribu, tužni i zabrinuti zbog teške i sumorne svakodnevnice... A onda jednoga dana došao je ISUS, DOŠLA JE LJUBAV, DOŠLO JE STRPLJENJE I SVETLO JE POBEDILO TAMU!

ČITAJMO NOVI ZAVET...

OSTROV

2009-06-14T04:01:00.000-07:00

Dajte još jednu priliku ruskom filmu

"Ostrov" (Ostrvo)
Pavel Lungin
2006
film

Priredio:Srđan Plavšić

Možda ste u svom životu videli dovoljno specijalnih efekata. Možda sada imate snage da pogledate film koji ima ono još nešto - nešto dublje... bez specijalnih efekata, preterane šminke, eksplozija, bez jurnjave automobilima, brodovima, čamcima, avionima, kamionima, motorima, konjima, peške... bez više stotina mrtvih i ranjenih, bez glorifikacije destrukcije...
O radnji samog filma neću reći ništa. Samo - pogledajte ga.
...ali evo nekoliko pasusa koji se bave ovim naslovom:

* "Ostrvo" je počeo svoje putovanje klasifikovano kao "film koji nije za svakog". Zatim je ostvario značajne rezultate na festivalima. Osvojio je pet Nika nagrada (ruski oskar), i zatvorio je Sandens festival. Na moskovskom Int'l festivalu je osvojio nagradu žirija, nagradu publike, i nagradu za najbolju glavnu ulogu.

* "Ostrvo", koje se još uvek prikazuje u nekim bioskopima u Rusiji, prvi put je prikazano na televiziji 7. januara na pravoslavni Božić. Prema Galupu, gledanije od ovog filma je bilo samo novogodišnje obraćanje predsednika Putina ruskom narodu. Više od 40 procenata rusa je videlo delo za koje se nekoć smatralo da će doživeti sudbinu malog filma.

*"Materijalizam ne daje odgovore na naša pitanja" kaže režiser. "Ljudi se osećaju duhovno izgubljeni... Imamo to osećanje krivice i greha i u isto vreme ideju da se možemo izbaviti."

* Posle premijere u Moskvi, sveštenici su počeli da blagoslove film, često stojeći u molitvi ispred bioskopa...
http://www.ostrov-film.ru/

Taksi Bluz vozi na Ostrvo

Interviju sa Petrom Mamonovim glumcem iz filma "Ostrov"

Režiser Pavel Lungin pozvao je na snimanje Petra Mamonova, glumca, nekadašnjeg vođu poznate rok-grupe „Zvuci Mu“. Pre mnogo godina muzičar je igrao u Lunginovom debitantskom filmu „Taksi – bluz“. Petar Mamonov je rođeni Moskovljanin, čovek-zagonetka, živi više od deset godina kao pustinjak u selu Revjakino. Dolazi u grad vrlo retko, kada ga savlada iskušenje da odigra još jednu monodramu u Pozorištu „Stanislavski“. Retko daje intervjue.

- Da li ste dugo razmišljali pre nego što ste pristali da radite na ovom projektu?

- Da, vrlo dugo. Kod mene je sve vrlo jednostavno. Vera mi je došla kasno, sa 45 godina, a pre toga sam se potucao, opijao se, radio svašta, što je još gore, vrlo talentovano – što vas, znate, baca čas ovamo, čas onamo.

A onda odjednom, kao da me je nešto udarilo maljem. Vera je uvek dar Božiji, nije to napregneš se i -poveruješ, toga nema. Sve je počelo potajno. Već je jedanaest godina kako sam u tome. Dobio sam ponudu: Pavel Semjonovič mi je telefonirao i kaže: „Peća, bez tebe neću da snimam ovaj film, samo si mi ti potreban“. A ja mu kažem „Paša, ne, ne, ne... ja to, kakvog to, svetoga starca?“ A posle mislim: o čemu ja to svojim pomračenim umom odlučujem? Ja imam duhovnog oca, našeg seoskog sveštenika, odem do njega i kažem: „Tako i tako, nude mi svetoga starca, a ja... vi znate moj život“. Ja se ispovedam, sve. Grešan sam čovek. A on kaže: „I ne pomišljajte. To je vaš posao. Napred!“

- Neki kažu da je ta priča, možda, unekoliko autobiografska.

- Tako uvek govore, kada uloga polazi za rukom. Kažu da je glumac odigrao samog sebe. Šta to znači? Probajte da odigrate sebe! Jednostavno, kako se danas kaže, ja sam u temi. Verujem u Gospoda, nastojim da promenim svoj život, padam, spotičem se, opet ustajem, opet padam, hiljadu puta na dan. Ali za mene nema drugog puta, ja sam odrastao čovek i imam 55 godina.

Ja više nemam šansi, sve je gotovo, ja u to potpuno verujem. Zar mi je teško da kažem: „Ne, sve su to besmislice, izmišljotine, bajke, Boga nema, hajde sada da živim kao i pre?“ Naravno, ne, kada znam iskustveno da Gospod postoji, kako on pomaže, već sam na sebi iskusio Božiju pomoć, njegovu blagodatnu snagu i ostalo.

- A možete li sa strane pogledati na svoj rad, na taj film, šta je uspešno, a šta nije?

- Mogu, mogu, zato ja i jesam umetnik. Znate, vrlo dobro, taj isti Antonije Suroški o tome piše, da kada umetnik – verujući čovek – počne da peva pesme ili da slika o Bogu, to je po pravilu falsifikat. Neka radi kako hoće, po svojoj intuiciji, njegova vera i Bog u njemu uvek će nekako, na neki način postojati.

To je vrlo razumna stvar, za mene vrlo važna, i naišao sam na to u pravo vreme, kada sam o tome razmišljao, došao sam do ovoga: nije li čitava ova stvar grešna? To je tako... Gledajući na to sa strane, reći ću, meni se uvek jako sviđa, ja smatram znakom majstorstva bojažljivost i neku nesigurnost umetnika, bio to režiser, glumac, slikar, pevač. Evo ovo su mi pričali o Visockom, da je on, kad je već bio majstor svog posla, na snimanje svaki put dolazio kao da dolazi prvi put, bojažljivo. To je znak snage. U tom filmu, šta ja jako volim, toga je bilo i u radu na njemu i na kraju se to ispoljilo. To je vrlo bojažljiv film. Kako ste vi to već primetili, tamo nema nikakve bezočne sigurnosti, i to je tako. Kako znate, postoji jedna budalaština, da je pravoslavlje sve, a svi ostali će stradati, stradaće katolici, svi će stradati. To je besmislica! Otkuda to? Ti veruješ – vrlo dobro. Znači za tebe Bog postoji i tačka, dobro, i ne petljaj dalje. I eto, ta plašljivost se u ovom filmu vidi.

I pre svega me je obradovao režiser, jer ja njega znam odavno, radili smo na „Taksi – bluzu“, i posle toga je on napravio mnogo filmova, da kažemo otvoreno, svakavih (Vi razumete o čemu govorim), zbog toga sam sa velikom rezrevom prihvatio taj posao. Počeo sam od toga da sam postavljao nekakve svoje uslove. Gordost, naši grehovi – misliš da ti sve razumeš, a on ne. Jedno od đavolovih imena jeste Onaj koji razdvaja, jer kada su ljudi podeljeni po bilo kojoj osnovi, jedan čvrsto veruje da je on u pravu, a drugi veruje da je on u pravu i oni su podeljeni. Nisu obojica u pravu. Dakle, u ovom filmu, u ovom radu, nema te podele. Postoji izvesna bojažljivost i nedoumica oko toga šta smo mi to uradili, šta je to ispalo.

Nema nikakve tvrdoglavosti, a gledalac ima mesto kuda će ići. Shvatate li o čemu govorim? Za umetnika je to vrlo važna stvar da iskaže svoj stav, ali da nešto ne iskaže do kraja, da ostavi mesto slušaocu, čitaocu, gledaocu da se on pokrene. Ako sam sve rekao kao svi ti pametnjakovići, sve sam ih bacio u bunker – Bergmana, Tarkovskog, Godara, sve na tavan, zato što mi oni tvrdoglavo nameću svoje mišljenje. Šta će mi oni?! Umetnost, to su samo pitanja.

- Kažite, a eto takav film, da li je on sada pravovremen ili je on u tom ciničnom svetu, u tom svetu laži?

- Ja smatram da je on pravovremen. Jer svet uopšte nije takav kakav vi govorite. Ja ću vam dati jako dobar primer. U trolejbus ulazi pijana prostačina i izgleda da se ne može putovati. A ostalih četrdeset ljudi sede mirno i putuju. Takav je danas i naš svet. Izgleda da je nemoguće živeti, a ljudi ustaju u sedam sati idu da rade i hrane decu, sve to spokojno, mirno rade i oni se ne vide, mi ih ne vidimo. Zbog toga ti ljudi teško i naporno žive. Zbog toga sam od njih došao do vas.
Hoću da im dam podršku, potporicu, malu štaku, već ne znam kako da kažem. Ja sam njihov deputat, te devojke, koja u trojebusu kontroliše i na minus trideset čitavoga dana: „Vašu kartu? Vašu karticu?...“ za pet hiljada rubalja. Ja sam jedan od njih.

- Moje pitanje je ovako. Kada mislim o vašem junaku, onda mi izgleda da za čoveka koji je sagrešio na taj način kao vaš junak, verovatnoća da će pokušati da iskupi svoj greh vrlo je mala. To jest, život je udešen tako da će on najverovatnije skliznuti još niže, da čovek koji živi sa osećanjem takvog greha, ili uopšte o tome ne misli, on je skliznuo, zatim krade, ubija i tako dalje.

- Odgovoriću vam citatom da ne budem toliko ohol. Jefrem Sirin, 4. Vek: „Crkva je gomila grešnika koji se kaju“. Eto šta je crkva. Svi naši grehovi u moru Božijeg milosrđa su kao šaka peska. Zbog toga Gospod sve prihvata i sve prašta – i ubici, i najstrašnijem od njih, samo ako se naše srce okrene ne za 20 stepeni, već za svih 180. To se u životu dešava svuda i na svakom mestu. I sa mnom, koji sedim pred vama, to se dogodilo. Zbog toga sa takvom sigurnošću govorim o tome. Ja sam napravio jako mnogo svakojakih stvari, i moje srce se okrenulo Hristu za 180 stepeni i Gospod mi je sve oprostio i obasjao ljubavlju. I ja, razoružan, zadivljen, stojim.

Intervju objavljen na „Radio Sloboda“ u emisiji „Formula kino“
26. 6. 2006. g.

Jedna životna priča - RADITI ili BITI

2009-06-06T13:51:00.000-07:00

Piše: Srđan Plavšić

RADITI ili BITI ili kako sam slomio pršljen i (p)ostao srećan

Bilo je leto 2007. godine, lepa godina za mene po mnogo čemu. Jednog sunčanog dana u junu oženio sam se. Koju nedelju kasnije otputovali smo u Egipat na bračno putovanje. Jednom rečju idila - prelep hotel, peščana plaža, piramide, fin narod...e tu kod naroda me je čekalo najveće iznenađenje. Na stranu hotelskog osoblja koje je plaćeno da bude ljubazno sa Vama pri svakom kontaktu šokiralo me je koliko običan narod ima prijatan i otvoren pristup. Pri poseti Kairu začudio sam se u kolikoj bedi većina njih živi i opet su srećni i nasmejani. Jedan od vodiča pokušao je da mi objasni kako on zna kako oni nama izgledaju (jadno i bedno), ali da oni žive ovaj život svesni toga da materijalno ne znači mnogo, da ne donosi pravu sreću, te se u skladu sa tim trude da se obogate duhovno, a ne materijlno. Tada sam prvi put stavio prst na čelo i zamislio se.

Po povratku u Beograd sačekao me je moj svakodnevni život - moj stalan posao u školi i moj honorarni posao, valjda su danas dva posla sasvim normalna pojava. Poslednje 2 godine radio sam kao dizajner za jednu od poznatijih farmaceutskih kuća. Posao nije bio specijalno težak, oni su bili uredni platiše i sve je na išlo kao podmazano, barem donekle.

U toku rada sa njima desile su se tri zanimljive situacije:

a) Moj najbolji prijatelj je u to vreme bolovao od depresije, i koristio je određene medikamente koji su imali dosta negativnih dejstava. Desilo se da odprilike u isto vreme ja radim reklamu za antidepresiv gde su sve negativne nuspojave svedene na minimum. Sa najboljom namerom onako ljudski pitam direktora ogranka za Srbiju šta misli o tom leku, da li bi ga mogao zaista nekome preporučiti ako je sve tako kao što piše u šarenim brošurama. "Ni za živu glavu" - je bio odgovor koji sam dobio. Hm... zanimljivo.

b) U neobaveznom razgovoru pitam da li je istina da više niko ne radi na vakcini protiv SIDE. Odgovor je potvrdan - ne radi niko pošto je zarada na vakcinama planetarno kontrolisana od strane ujedinjenih nacija - i vrlo je niska. Radi se na tome, i to uspešno, da se oboleli od SIDE što duže održi u životu, da bude funcionalan, ali ne i da se izleči. Zarada na lekovima nije kontrolisana i daleko je veća. Tu sam se već ozbiljno zapitao da li treba da radim za firmu koja je deo te filozofije, i tako i sam postanem deo iste...

c) Za neki treći lek crtao sam grafikone. Nije mi bilo jasno o čemu se radi pa sam tražio dodatna objašnjenja. Objašnjenje glasi: "Uzete su dve grupe pacijenata obolelih od iste bolesti. Prvoj je dat lek, a drugima je rečeno da im je dat lek, a u stvari im je dato ništa. U prvoj grupi je ozdravilo 78% pacijenata, a u drugoj 63%. Placebo...". I za sve ostale lekove grafikoni su izgledali slično. Dodatna razlika između ove dve grupe pacijenata je u tome što grupa kojoj nije dato ništa nije imala negativne nuspojave. Objašnjeno mi je da se iz tih grafikona lepo vidi kako su moćni i efikasni novi lekovi :) ...Vera tvoja spasi te... Tu me je već glava zabolela.

Posle ovog trećeg događaja rešim definitivno da više ne radim za njih. Tražim savet kolege i on mi kaže da nisam normalan - jer ako neću ja, radiće neko drugi, tako da je svejedno. Da, ali meni nije svejedno - taj drugi nisam ja. Ipak, na kraju ga poslušam i nastavim da radim za njih. Ipak bili su vrlo korektni, kulturni, ljubazni...u današnje vreme takvi klijenti se ne ostavljaju tek tako, tako su mi makar rekli.

Vreme polazi a nezadovoljstvo u meni raste. Sve hoću da ih napustim, ali ne sad, čekaj treba mi još novca da kupim ovo, čekaj još ono...

Jedan dan se hvatam za kvaku i na pamet mi niotkuda pada misao "...a kako bi bilo kad bi se ja malo unaokolo vozio u invalidskim kolicima...". Čudim se - ne znam odakle mi to...

Dva dana kasnije predivan sunčan dan, uživam u dvorištu sa ženom, razigranim psom i mačkom. Skačem i trčim okolo sa psom a onda u jednom trenutku pri okretu u stranu osetim jak bol i padam na kolena.

Čučim u travi i shvatam da noge ne osećam. Ne razumem šta se događa, pas i dalje skače oko mene, ni njemu baš nije jasno.

Pogledam u ženu, ona me gleda, misli da glumim. Trenutak kasnije shvata da nije šala dolazi do mene i pokušava da me podigne. Nekako uspevam uz njenu pomoć da uđem u kuću, presamićen vučem noge i idem natraške.

Odvlači me do kreveta. Ležim. Minut kasnije pokušavam da ustanem - ništa - noge potpuno otkazale i javlja se strašan bol u predelu krsta. Kažem mojoj dragoj ženici uz osmeh "E vala sam ti i traj'o..." - ona beži u drugu sobu. Tražim da mi donese telefon. Ona ga donosi i dok mi ga dodaje spušta koleno na krevet - urlam od bola...

Zovem kolegu koji mi je savetovao da i dalje radim za farmaceute i obaveštavam ga da ako želi može on da radi za njih jar ja to više neću. Zatim zovem farmaceute i kažem im da više ne radim za njih. Oni se bune, ali ja ne odustajem. Spuštam slušalicu i smejem se naglas. Leđa me bole, ali meni je dobro kao što skoro nije bilo... Kikoćem se...Žena već počinje da sumnja da sam skroz odlepio.

Tu počnem naglas da razmišljam kako nisu oni Egipćani uopšte tako ludi, šta meni sada vredi sve što sam jurio, sada kada sam pao...šta ću sa svim tim?

U praktičnu pomoć ovog sretno nesretnog događaja dolazi moj brat, slučajno baš kiropraktičar, a za njim i čovek od koga je učio kiropraktiku. Dolaze po pozivu moje žene u nameri da me dignu na noge da mogu makar u wc da odem kao čovek, ako je već sve ostalo isključeno. Tu noć razvlače me i nameštaju nekoliko sati. Kukam i molim za milost. Žena ne može da gleda. Kažem joj "...i u dobru i u zlu..." smejem se, a ona misli da sam poludeo. Meni super, mislim se koliko god čudno izgledalo ovo svakako mora biti promena na bolje.

Ležim dva dana nepokretan, sam. Posle toga ustajem poput starca i odvlačim se do kupatila brzinom od pola koraka u minuti. U narednih 10 dana namešta me još 2-3 kiropraktičara. Konačno odlazim u dom zdravlja.

Po hitnom postupku mi snimaju leđa - puko treći pršljen lumbalno na pola. Pitaju ko me doveo. Kažem sam sam došao gradskim prevozom. Ne veruju. Šalju me na fizikalnu terapiju mada je i njima jasno da mi ne može mnogo više pomoći, kažu i ovo je pravo čudo što stojim.

Kasnije čujem priču od drugarice sa istom povredom. Vozila je hitna pomoć, primala blokatore, 4 meseca ležala i još 4 učila da hoda. Ja posle mesec dana krećem nazad na posao u školu.

Par nedelja kasnije jedan kiropraktičar me pita "Jel ti znaš kolika je ta kost?" - Znam kolika je i jasno mi je da se ne lomi tek tako. On mi kaže "Da si doživeo saobraćajnu nesreću pa ajde... ovako mogu samo da pomislim da si se ti prvo slomio duhom, kao čovek, da si posumnjao u sebe i sve što radiš u životu, da si posumnjao u same svoje osnove, a onda se to preslikalo na telo...". Smejem se i ništa mu konkretno ne odgovaram, eto slučajno i on je bio na odmoru u Egiptu, razume gde sam se zbunio, stao, a onda na kraju i pao.

Ubrzo posle povrede menjam način života - umesto da tražim uvek još posla sad odbijam poslove. Učim da živim sa manje para. Srećniji sam. Brzo se oporavljam do neke granice. Normalno hodam, trčim, radim. Ali kao podsetnik na sve što se zbilo: dok ovo kucam - klečim, kad jedem - klečim, dok radim - stojim...Na početku svi su me gledali kao ludaka - tako je bilo kada sam prestao da jedem meso, pa da pijem alkohol...sad su se valjda navikli, ja svakako jesam.

Prošle su dve godine i ja još uvek ne mogu da sedim duže od nekoliko minuta. Ne žalim se - bolji i zadovoljniji sam nego pre, više šetam, uživam u prirodi.

Prošle jeseni dobio sam ćerku, vrlo aktivnu malu devojčicu koja voli da se nosi po rukama, na ramenima, sad će još malo i da prohoda. Veoma sam zadovoljan što sam ja taj koji može da je nosi, pridrži za ruku, jedva čekam da učimo da vozimo bicikl. Srećan sam čovek, svaki dan trudim se da naučim nešto novo, da se promenim.

Kiropraktičari mi kažu da sam se ekstra brzo oporavio. Meni se čini da se još uvek oporavljam, svaki dan pomalo, čisto da se ne zaboravim i opustim. U svakom slučaju ne prihvatam više poslove duvanske, farmaceutske i sličnih industrija - ko zna gde bi me to odvelo, a i ima ko će to da radi :) Ja ću radije sa ćerkom u šetnju!

TRAMVAJ

2009-06-05T05:55:00.000-07:00

Piše: Srđan Plavšić

Kao student iznajmljivao sam garsonjeru na Novom Beogradu. Svakog jutra bih išao prvo na doručak u obližnju pekaru, a zatim tramvajem do Vukovog spomenika. I ne bi ta putovanja ni po čemu ni zapamtio da na stanici nije bio jedan od onih likova, kojih ima valjda u svakom gradu - umobolnici suviše normalni da bi bili u instituciji, i suviše poremećeni da bi se zaposlili, venčali, išli u vojsku. I tako iz dana u dan, čekajući na toj stanici i gledajući tog lika kako smireno pilji niz šine, a u pravcu iz kog treba da dođe tramvaj, jednog jutra sam se ohrabrio i pitao lika šta čeka. On mi je odgovorio da čeka tramvaj.

"Pa evo tramvaja - što ne ulaziš?" insistirao sam ja dalje, a on mi je odgovorio da to nije njegov.

I tako iz jutra u jutro čekali smo nas dvojica tramvaj - svako svoj - i više nismo razgovarali.

Ja sam odlazio i dolazio, a on je sedeo na stanici i gledao negde niz prugu. Završio sam fakultet, zaposlio se, iznajmio veći stan, prešao da radim za stranu firmu, kupio novi stan na kredit, dobio službeni auto...

Dani su mi sve više ličali jedan na drugi, negde se izgubio onaj polet studentskih dana, a o detinjstvu nisam smeo ni da razmišljam - bezbrižnost su zamenile bezbrojne obaveze i problemi. Ili u kolima, ili u avionu, po dosadnim sastancima, sa nepoznatim ljudima, stalno u zatvorenom prostoru, jureći novac - za sebe i druge.

I tako na nekoj dosadnoj proslavi neke godišnjice posle mnogo godina sretnem drugara iz studentskih dana koji je stanovao u to vreme takođe na Novom Beogradu. I kad smo razmenili sva kurtoazna pitanja, i iste takve odgovore, i kad je nastala ona neprijatna tišina koja nastaje među ljudima kada više nemaju teme za razgovor, upita me on da li se možda sećam onog tipa što je sedeo na stanici i čekao. Naravno da sam se sećao, pa to je bila jedna od retkih stvari koje sam pamtio iz tog perioda - odgovorih mu.

"E vidiš, nedavno mi je neko ispričao da je taj tip pre nekoliko godina ustao i ušao u tramvaj".

Nastala je opšta pometnja - njegovi su zvali policiju, slika mu je objavljena na televiziji i u novinama, organizovane su grupe koje su ga tražile, ali njega nigde nije bilo. Njegovi se i dan danas nadaju da će se on negde pojaviti."

Nemam pojma zašto, ali ta vest me je pogodila kao čekić. Svi moji uspesi, sve moje titule, stanovi, automobili, sve je u trenutku uzdrhtalo i nestalo.

Dočekao je svoj tramvaj.

I otišao.

Nadam se na neko bolje mesto.

Znao sam da njega više nikad nikad neće naći.

... a ja sam svakog jutra i dalje odlazio, i uveče dolazio, nemajući pojma gde idem i zbog čega to radim.

Nastaviće se...

KAKAV PRIJATELJ JE ISUS

2009-06-02T04:59:00.000-07:00

Pouzdanje daješ mom koraku
noge mi više ne posrću

Kakav prijatelj je ISUS naše boli nosi
ON i naš teret i sve jade
ON nam lakša brigom svom

Ako dođu kušnje teške
pa te boli duša stog
ti ne gubi nikad nadu
jer nam mir svoj nosi BOG

Prijatelja vjernog znaš li
kom ćeš svoju tugu reć
to je ISUS što nam uvijek zna
naše boli nosit sve

Kad nas brige i umornost teško muče
cijeli dan KRISTE utočište naše
tada mir naš ti si sav

Prijatelja vjernog znaš li
kom ćeš svoju tugu reć
to je ISUS što nam uvijek zna
naše boli nosit sve

Prijatelji kad te prezru
to za žrtvu BOGU daj
On će uzet te za ruku
i utjeha će biti, znaj

Ako dođu kušnje teške
pa te boli duša stog
ti ne gubi nikad nadu
jer nam mir svoj nosi BOG

Na pesmi radili: Converse Charles, Seriven Joseph, Gabrić Mijo,
pesmu izvodi Giboni, album kompilacija "Tvoje ljubavi sam žedan" 2004

ISUS JE NAŠ MAJ

2009-05-30T02:35:00.000-07:00

ODBRANA

ISUS je naš maj

Sve što volim je daleko, daleko
Voli me nežno dok sam još tu
Sve što imam je kod mene, kod mene
Uzmi me nežno dok sam još tu

ISUS je naš maj

Rođen uz neke reke daleke
Gledam nebo koje pada na nas
Sve što nemaš vidim bolje i bolje
Uzmi me nežno dok sam još tu

ISUS je naš maj

Tražim kroz govor azurna jutra
Svetlosti nisu dovoljan znak
Sve što imam je kod mene, kod mene
Reci mi nežno da sam još tu

Vis Idoli, album "Odbrana i poslednji dani", 1982

Prijatelji

2009-05-28T11:05:00.000-07:00

Jednog dana, kad sam bio prva godina srednje škole, video sam jednog dečaka iz mog razreda kako ide kući. Zvao se Kyle. Izgledalo je, kao da nosi kući sve knjige. Pomislio sam: "Zašto bi neko nosio sve svoje knjige kući u petak? Ovaj zaista mora biti da je štreber." Sam sam imao lepo isplaniran vikend (slavlja i fudbalska utakmica s prijateljima sutra popodne), zato sam samo slegnuo ramenima i produžio dalje. Hodajući, video sam da prema onom dečaku ide grupa dece.

Potrčali su k njemu, srušili mu knjige na tlo i podmetnuli mu nogu, tako da je pao u blato. Njegove naočare su odletele i video sam kako se zaustavljaju desetak koraka od njega. Pogledao je prema gore i video sam mu tugu u očima.

U srcu sam saosećao s njim. Potrčao sam prema njemu, i dok je puzeći tražio svoje naočare, ugledao sam suzu u njegovim očima.

Dodajući mu naočare, rekao sam: "oni dečaci su budale. Zaista bi već morali da odrastu." Pogledao me i rekao: "Hej, hvala!" na njegovom je licu bio velik osmeh, jedan od onih koji izražavaju iskrenu zahvalnost.

Pomogao sam mu da pokupi knjige i upitao ga gde živi. Pokazalo se da živi blizu mene, pa sam ga upitao, kako to da ga nisam ranije viđao. Rekao je, da je pre išao u privatne škole. Pre toga se ne bih nikada družio s nekim, ko je pohađao privatnu školu. Celim putem do kuće išli smo peške i pomogao sam mu da nosi deo knjiga.

Pokazalo se da je zanimljiv dečak. Upitao sam ga bi li hteo s mojim prijateljima da igra fudbal.
Rekao je da želi. Družili smo se celi vikend, i što sam bolje upoznavao Kyle-a, sve više mi se sviđao. Moji prijatelji bili su istog mišljenja.

Došao je ponedeljak jutro i tamo je opet bio Kyle s ogromnom hrpom knjiga. Zaustavio sam ga i rekao: "Ti ćeš zaista da nabildaš mišiće s tom hrpom knjiga, koje nosiš svaki dan!" Samo se nasmejao i dao mi polovinu knjiga. Kroz sledeće četiri godine Kyle i ja postali smo najbolji prijatelji. Na zadnjoj godini počeli smo da razmišljamo o faksu. Kyle se odlučio za Georgetown a ja za Duke. Znao sam da ćemo zauvek biti prijatelji i da kilometri nikad neće biti problem. On je hteo da postane lekar, a ja sam ciljao u poslovne vode uz pomoć fudbalske stipendije.

Kyle je bio zadužen za oproštajni govor u našem razredu. Celo vreme zezao sam ga da je štreber. Morao je da pripremi govor za maturu. Radovao sam se što ja nisam morao da idem na binu i govorim. Na dan mature video sam Kyle-a. Izgledao je fenomenalno. On je bio jedan od onih koji su zaista pronašli sebe kroz srednju školu. Malo je mišićima popunio svoju figuru i vrlo je dobro izgledao sa naočarima. Imao je više sudara nego ja i devojke su ga obožavale, tako da sam ponekad bio ljubomoran. Danas je bio jedan od tih dana.

Video sam kako je nervozan zbog svog govora. Zato sam ga lupio po leđima i rekao: "Hej, veliki čoveče, bićeš odličan!" Pogledao me jednim od onih zahvalnih pogleda i nasmejao se. "Hvala", rekao je. Nakašljao se i počeo govor. "Matura je vreme da zahvalimo svima onima koji su nam pomagali tokom ovih teških godina. Svojim roditeljima, učiteljima, braći, sestrama, možda treneru ... ali najviše svojim prijateljima. Ovde sam, da vam kažem, da je biti nekome prijatelj, najveći dar koji toj osobi može da se da. Ispričaću vam priču."

Gledao sam u svog prijatelja u neverici, dok je on pričao priču o danu našeg prvog susreta. Preko vikenda je nameravao da se ubije.

Govorio je o tome, kako je ispraznio ormarić, da posle njegova mama ne bi morala da dođe i nosi kući njegove stvari. Duboko me pogledao i uputio mi mali smešak. "Hvala BOGU, bio sam spašen. Moj prijatelj me je spasao od smrti." Čuo sam uzdah, koji je putovao kroz masu, dok je taj zgodni, popularni dečak pričao o svom najgorem trenutku. Video sam njegovu majku i oca kako me gledaju i smeše mi se onim istim zahvalnim osmehom. Tek sam tada shvatio pravu dubinu svega toga.

Nikad ne potcenjuj moći svojih dela. Jednim malim gestom možeš nekome da promeniš život. Na bolje ili na gore. BOG nas "pušta" u naše živote, da na neki način utičemo jedni na druge. Tražite BOGA u drugima.

BOG JE LJUBAV

2009-05-23T14:26:00.001-07:00

On nam je pokazao kako je medju nama živeo: prostodušno, smireno i krotko. Kakve nas je Gospod stvorio, takvi da Mu pristupamo. Kako dete bezazleno da Mu pristupamo!

Piše: Sveti Sluga ISUSA HRISTA I OCA NEBESKOG
TADEJ

Bog naš došao je među nas da opet dovede u prvobitno stanje one koje je stvorio. On je sve učinio da Ga čovek može razumeti. On je mogao da spase čovečanski rod i drugim načinom, ali čovek kad je pao, sam je poremetio sav unutrašnji umni aparat i onesposobio se za dobro. Potpao je u vlast duhova zlobe, dragovoljno im se predao u zarobljeništvo.

Zlo koje postoji Bog nije stvorio. Zlo je od umnih, misaonih duhova koji su otpali od ljubavi božanske, koji su se okrenuli prema svojoj ličnosti i ostali nepokorni; počeli su umovati svoje umovanje, ali ma koliko se svaka umna sila koja nije sjedinjena sa izvorom života trudila da nesto dobro učini i govori, sve što ona radi posoljeno je smradom paklenim, jer je jedino Bog izvor mira i radosti, ljubavi i pravde i dobrote. Sva stvorena bića su ograničena, a ono sto je ograničeno nije savršeno; nego im je dato da se usavršavaju. Medjutim, pala su; prvo nisu sačuvali svoje dostojanstvo andjeli, pa posle na zavisti tih duhova koji su pali i nasi praroditelji Adam i Eva. I evo, i u nama se isto ukotvila ta osobina - paklena zavist.

Zavist ne preza od ničega, i Bogu u lice govori protivno stalno, svuda i na svakom mestu.

Bog je sav ljubav, a zavist ne trpi da se dobro nekome bližnjem učini.

Jedan od bogonosnih otaca, prep. Nil Mirotočivi (javljao se monahu Teofanu, koji je u 18. veku živeo u njegovoj pesteri) objašnjavao je mnoge tajne iz Carstva Nebeskog. I kaže da je zavist pečat antihrista na srce čoveku. Kako je to za nas strašna stvar!

A mi često puta zavidimo bližnjima svojim, čak i svojim najrodjenijima nešto zavidimo. I ne obračamo pažnju na to da se lečimo, da dodjemo k sebi.

Bog naš, Isus Hristos, jeste savršeni Bog i savršeni čovek. On kao savršeni Bog sve obuhvata ljubavlju, bezgraničnom ljubavlju.

On je i kao savršeni čovek mio svakoj duši koja mu pristupa. Nama sve nekako izgleda da nam je daleko ta ljubav Božja, da je Bog mnogo daleko od nas. Ustvari, mi se udaljavamo. A On ne može da se odvoji od nas jer je On život. On je sav ljubav.

Kad bismo i mi imali prema Njemu takvu ljubav, pristupali Mu kao prema svom iskrenom prijatelju... Ali mi ne pristupamo na takav način, nego sve nekako izolovano, nekako zvanično; i kad se molimo i kad nešto dobro činimo, sve nekako kao da smo isuviše zvanični. A On traži od nas da budemo prirodni.

On nam je pokazao kako je medju nama živeo: prostodušno, smireno i krotko. Kakve nas je Gospod stvorio, takvi da Mu pristupamo.

Kako dete bezazleno da Mu pristupamo.

Kada je voljeni umro

2009-05-19T01:38:00.000-07:00

Godišnja doba će se istrošiti a godine ostariti, prije nego što se iscrpu riječi te: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade"

Piše: Sveti Sluga ISUSA HRISTA I OCA NEBESKOG
HALIL DŽUBRAN

»Kada je Voljeni naš umro, čitav ljudski rod je umro i sve se u trenu umirilo i zgaslo. Onda se istok pomračio, i oluja se odatle stuštila i stala da šiba zemlju. Oči neba su se otvarale i sklapale,

a kiša je lila u potocima, odnoseći krv koja je tekla iz Njegovih ruku i nogu.

I ja bijah umro.

Ali, u dubini zaborava svog začuh ga kako govori: 'Neka im Otac oprosti, jer ne znaju šta rade'.

I glas Njegov potraži moj duh potopljeni i bijah vraćen nazad, na obalu.

Otvorih oči i ugledah Njegovo bijelo tijelo kako visi spram oblaka, a riječi Njegove koje začuh uobličiše se u meni i postadoh novi čovjek. I nijesam više tugovao.

Ko bi tugovao nad morem što skida veo sa lica svog

ili nad planinom koja se smije na suncu?

Da li je ikad srcu čovječijem, u trenutku kad ga probadaju, došlo da izgovori takve riječi?

Koji je to još sudija ljudski oslobodio svog sudiju?

I je li ljubav ikada izazvala mržnju sa snagom sigurnijom u sebe?

Je li se ikada trublja takva začula između neba i zemlje?

Pamti li se od ranije da se ubijeni nad ubicama sažalio svojim?

Ili da je pored krtice

zvijezda padalica zastala u letu svome?

Godišnja doba će se istrošiti a godine ostariti,

prije nego što se iscrpu riječi te:

"Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade"

I Vi i Ja ćemo ih čuvati kroz nebrojena rođenja.

A sada ću ući u kuću svoju i stajati kao prosjak

zanesen uz vrata NJEGOVA!

Zvezda na plaži

2009-05-15T15:15:00.000-07:00

" Deka i unuk šetali su plažom. Na plažu je okean izbacio na milion morskih zvezda. Dečak bi svaku zvezdu uzeo u ruku, pogledao je na dlanu i rekao: "Ako je ne vratim u okean ona će se osušiti na suncu i umreti." I tako su oni setali plažom a dečak je zvezde vraćao u okean. Deka mu je rekao: " Znaš li ti da je plaža kilometrima duga, znaš li koliko ima zvezda na njoj? Ne možeš svaku spasiti! To što ti radis ne znači ništa!" Dečak je pogledao zvezdu na svome dlanu i rekao: " Ovoj znači!" I vratio je nazad u okean.

Ima onih koji se prave mudri kao i deka u ovoj priči i na osnovu svog iskustva pokušavaju da nas odgovore da učinimo dobru stvar makar jednoj duši pod izgovorom da je to uzaludan posao.

SLAVA ISUSU HRISTU ŠTO NAM JE OTVORIO OČI DA SHVATIMO KOLIKO JE ČOVEK ZAISTA VREDAN! ČOVEK JE TOLIKO DRAG BOGU DA JE POSLAO SVOG BEZGREŠNOG SINA ISUSA DA JEDNOG PO JEDNOG SPAŠAVA OD SMRTI I PAKLA OGNJENOG.

ČOVEČE NAUČI SE IZ OVE PRIČE, MI SMO KAO MORSKA ZVEZDA KOJA UMIRE NA PESKU, AKO SE NE VRATIMO KROZ ISUSA HRISTA - OCU NEBESKOM ISUŠIĆEMO SE I POSTATI PRAH NIŠTAVILA!

ROK MUZIKA I OKULTNA REVOLUCIJA

2009-05-10T04:58:00.001-07:00

Dakako, ovo nije tekst o popularnoj muzici, nego o njenoj zloupotrebi: ovaj tekst ne savetuje šta da slušate, već kako da slušate. Niko ne osporava da je rok-muzika imala i dobrih pesama i dobronamernih umetnika, ali, još jednom, OVDE JE REČ O MANIPULACIJI MUZIKOM, A NE O MUZICI KAO TAKVOJ.

Piše: Sluga ISUSA HRISTA I OCA NEBESKOG
Vladimir Dimitrijevič

Još su Platon

i Konfučije

znali da od stanja muzike u jednoj državi zavisi stanje te države. Preko muzike se prenose neizrecivi sadržaji koji prodiru do dna duše. "Muzika ima moć da oblikuje karakter",

govorio je u "Politici"Aristotel

U "Mletačkom trgovcu" Šekspir

veli da je čovek koji ne voli muziku "duše mračne poput Ereba", i "da mu ne treba verovati".

Francuski romanopisac Antol Frans

tvrdio je da su "pesme obarale kraljeve i carstva". Tako je bilo vekovima; takoje i u XX stoleću, stoleću koje je donelo novu, revolucionarnu muziku.

Rok-muzika je nastala u SAD od crnačkog ritma i bluza

i belačkog kantri-vesterna.

Postoji predanje da je najpoznatiji bluzer pre Drugog svetskog rata,

Robert Džonson,

prodao dušu đavolu da bi svirao "nemoguće" muzičke deonice.

Bilo kako bilo,Hendriks

mu je posvetio hit-pesmu "Vudu dete" ("Voodoo Cnild"), ukazujuća na činjenicu da su osnovna ritmova rokenrola preuzeti iz crnačke vudu-magije, koju su robovi iz Afrike preneli sa sobom na severvoamerički kontinent.

Ona je nastavila da postoji uprkos tome što su primili zapadno Hrišćanstvo kao svoju novu religiju. Početak roka bio je energija, ritmičko izvikivanje hedonističkih parola spojenih sa "šećernim" izgledom pevača poput

Elvisa Prislija.

Uticaj novog zvuka bio je ogroman, i koncerti su sve više ličili na prizore masovne histerije. Međutim, ovaj rok je ipak bio relativno dobroćudan, sa ljubavnim porukama sentimentalnog tipa. Tako je bilo pedesetih; šezdesetih, međutim, rok-zvezde počinju da se zanimaju za druge vrste poruka koje se preko muzike mogu poslati slušaocima. Njihovi menadžeri i ljudi koji su stajali iza muzičke industrije shvatili su to kao odličnu priliku da se manipuliše masama mladih, i da se njihov metafizički i društveni radikalizam usmeri ka stvarnosti koja bi bila bezopasna za vladavinu "svetske zakulise".

"Seks, droge i rokenrol"trebalo je da posluže za ispiranje mozga;

"Živi brzo, umri mlad, budi lep leš" izreka Džemsa Dina,

"rokera pre roka", značilo je: uludno trošiti svu energiju želje za drugačijim, boljim svetom, i ući u "paralelni svet" u kome ćeš biti bezopasan po establišment. U tom paralelnom svetu možeš i da se ubiješ; niko te u tome neće ometati. Rokeri i njihovi nadahnitelji su shvatili ono što je

Frenk Zapa

iskazao u časopisu "1lGe" od 28. juna 1968: "Način na koje zvuk deluje na ljudski organizam bezbrojni su i suptilni SNAŽNI ZVUCI i jako osvetljenje danas su NEVEROVATNA ORUĐA ZA INDOKTRINACIJU".

U pravcu čega? Čime je trebalo indoktrinirati mlade? Duhom "Novog doba"," Doba Vodolije", u kome će hrišćanske vrednosti biti zamenjene antihrišćanskim.

"Čini ono što hoćeš i neka ti to bude jedini zakon", govorio je

Alister Krouli

Čuveni hevi-metal festival u zamku Donington (Velika Britanija) imao je ovu poruku kao moto koja najbolje izražava srž rok-ideologije.Poruke nasilja i beznađa bile su uvod u suptilniju indoktriaciju. Naravno, 99% mladih ljudi te poruke je primilo kao "dobar štos". Ali, onima koji su ih slali cilj je bio da ih 1% shvati ozbiljno, a da 99% drugih izgubi čulo za razlikovanje dobra i zla, i da im zlo postave simpatično, baš kao "dobar štos". Evo dva prevedena teksta, da vidimo šta je u njima "štosno".

Grupa "Slayer" -"Koljač"

u pesmi "Pakao čeka" ("Hell Awaits"): "Bez vidljivog motiva. Samo ubijaj, ubijaj ponovo. Preživi moje brutalno kasapljenje. Loviću te do kraja".

"Rigor Mortis"

u pesmi "Kasapljenje tela": "Ne brini, kučko, nema razloga za brigu. Samo lezi i opusti se. I kad dostigneš vrhunac (orgazma), uzeću svoju sekiru. Sa pet lakih udaraca, iseći ću te u šest slatkih komada. Kasapljenje tela dok strast buja".

"Krvavi Edi", maskota grupe "Iron Maiden" je vampir koji uživa da kasapi žrtve sekirom.

Masovni zločinac satanista Ričard Ramirez,

koji je na najsuroviji način ubio 30 ljudi (primer: ubio je čoveka u bračnoj postelji; silovao, pored muževljevog leša, njegovu suprugu, a zatim i njihovog osmogodišnjeg sina), na sudu je izjavio da ga je na ovo, između ostalog, nadahnula pesma grupe

"AC/DC"

naslovljena kao "Night Prowler" ("Noćno vrebalo"): "Niko te neće uvozoriti, niko neće vrisnuti: "Napad!", i nećeš osetiti čelik dok ti se ne zarije u leđa. Ja sam tvoje noćno vrebalo".

Istraživanje objavljevo u časopisu "USA Today"

od 11. oktobra 1985. godine pokazuje da su među omiljenim pesmama 700 mladih hevi-metalaca 50% istih bile o ubijanju, 32,5% o satanizmu i 7,4% o samoubistvu.

Šila Dejvis, predavač stihotvorstva na uviverzitetu Njujork, veli da je "bolje posvetiti ozbiljnu pažnju sadržaju pop-pesmama i vredvovati ne samo ono što stihovi tih pesmama kažu društvu, nego i to šta - mogu da mu naprave".

Samoubistvo, vrhovni čin samopredaje satani, veličao je

Ozi Ozborn

(pesma "Suicide Solution" - "Samoubilačko rešenje": "Samoubistvo je jedini izlaz");

Grupa "Sucidal Tendencies" -"Samoubilačke sklonosti"

Upesmi "Samoubistvo je alternativa": "Smučio mi se žuvot - usisava me, smučilo mi se i umoran sam, smučio sam se samom sebi - ne želim da živim, smučio mi se život - umreću, samoubistvo je altervativa".

U pesmi "Fade to Black" "Metalika" peva:

" Izgubio sam volju da živim, prosto više nemam šta da pružim; više ničeg za mene nema, čekam kraj da budem oslobođen".

Doktor Vos, koji je sproveo istraživanje među tinejdžerima, a ticalo se njihovog zanimanja za samoubistvo, ubvstva i satanizam, došao je do tvrđenja 40% ispitanika da pesme mogu da vode samoubistvu ili zločinu; Evo nekih izjava mladih ljudi koje je doktor anketirao: "Video sam da se desilo drugaru iz odelenja - pesma ih može gurnuti preko ivice"; "Pesme i reči su jako moćne; naročito ako potiču od benda koga ovi cene". Doktor Vos svoje istražvvanje zaključuje ovako: "Na ovom mestu mog istraživanja, rekao bih da, dok ne saznamo kako ovaj tip muzike zaista deluje na adolescente, za roditelje je životno važno da nadziru ono što njihova deca slušaju".

Svemu ovome pridružuje se i droga. Od nje su umrli (između ostalih)

Brajan Džouns iz "Stounsa",

Sid Višiz iz "Seks Pistolsa",

Denis Vilson iz "Bič Bojsa",

Džimi Hendriks,

Dženis Džoplin,

Džim Morison,

Bon Skot iz "AC/DC",

Frenki Lajmon,

Fil Lajnot az "Thin Lizzie",

Zaključno sa Kurtom Kobejnom iz "Nirvane",

koji je drogiran, pucao sebi u glavu.

Kuda sve ovo vodi?

"Mi smo na putu za nigdinu, pridruži namse!",

pevala je grupa"Talknig Heads" u pesmi "Road to Nowhere" (album "Litlle Creatures").

Pol Kantor iz "Jefferson Starship" kaže:

"Cilj naše muzike je da probudimo jaz između pokolenja, da otuđimo decu od roditelja"...

Mik Džeger veli:

"Ne postoji nešto takvo kao što je pouzdana, porodično usmerena rok-pesma".

Niki Sixx iz grupe "Motley Crue" veli :

"Nikad nismo planirali da budemo bilo čiji uzor ponašanja. Ali kad smo to već postali, nastojimo da svojim fanovima damo nešto u šta bi verovali. Na drugom albumu rekli smo im da "dozivaju đavola"("Shout at the Devil”). Mnogi ljudi misle da je to... pesma o satani. To nije tačno. To je o suprotstavljanju autoriteta, bez obzira da li je reč o vašim roditeljima, vašem profesoru ili vašem šefu. Mislim da je to jako dobar savet. Ali sam siguran da će svaki roditelj koji to čuje misliti da je reč o izdaji".

Mržnja prema Hrišćanstvu sastavni je deo Nju Ejdž-delatnosti rok-bendova.

Dzim Morison je na koncertima govorio o svom besu prema molitvi

"Venom"

u pesmi "Opsednuti" kaže: "Opsednut sam svime što je zlo. Zahtevam smrt vašeg Boga...Sedim na desnoj ruci Gospodara Satane...Ispijam ono što sveštenik ispovraća, vodim ljubav s umirućom kurvom, satana je moj utelovljeni gospodar".

"Jethro Tull" u "Himni 43":

"Mi smo svoji sopstveni spasitelji, a ako Isus spasava, bolje mu je da spase sebe".

U "Knjizi o pravom Frenku Zapi" estravagantni roker veli:

"Najbolji savet svima ovima koji žele da podižu srećnu, mentalno zdravu decu je: držite nju ili njega što dalje od crkve".

Da ovo zaista utiče, evo primera. Fan grupe "Slayer"

časopisu "Sun" (maja 1989.) poslao je pismo sledećeg sadržaja: "Mrzim vašeg Boga, Isusa Hrista. Satana je moj gospodar. Žrtvujem mu životinje. Moj bog je "Slayer". Verujem u reči njihovih pesama"!

Tomi Saliven, dečak od 14 godina, slušajući hevi-metal počeo je da vodi satanistički dnevnik. Pošto je majka pokušavala da ga spreči u slušanju muzike nasilja i mržnje, Saliven ju je iskasapio skautskim nožem i pobegao; nađen je kasnije, u vrtu suseda, sa prerezanim venama.Obesio se.

Da demoni mogu da komponuju, pokazuje primer američkog medijuma

Rozmari Braun,

koja je objavila knjigu "Nedovršena simfonija: glasovi sa one strane". Ona veruje da nju zaposedaju "duše" velikih kompozitora prošlosti - Šopena, Mocarta, Baha, Lista, Debisija, Rahmanjinova, Bramsa, Šumana, itd. Kad je "duša" opsednuta, ona svira i zapisuje note - komponuje muzičke komade koji po stilu neverovatno liče na stilove onih kompozitora koje Braunova pominje. Ove "duše" je uče okultnim veštinama i verovanju u reinkarnaciju.

Kompozitor Siril Skot,

koji je bio okultista (teozof)

i koji je na osnovu komunikacije sa duhovima napisao dve knjige ("Uticaj muzike na istoriju i moral" i "Muzika: njen tajni uticaj kroz vekove") od duha sa kojim je opštio saznao je da su oni jako zainteresovani za razvoj zapadne muzike. Duh mu je preporučio da izučavaocima okultnog, stavi do znanja koliki je upliv muzike na skoru okultnu evoluciju čovečanstva. Veliki posvećenici sveta duhova rekli su Skotu da planiraju muzičku budućnost. Evo šta on o tome kaže: "Muzika će u budućnosti biti korišćena da ljude dovede u prisniji dodir sa dusima ("devama"); ljudi će biti kadri da primaju pozitivan uticaj ovih bića posećujući koncerte na kojima će dusi prikladnom svirkom biti dozivani... Naučno proračunata muzika koja je u pitanju, imaće, bilo kako bilo, dvostruki cilj: prizivanje deva (duhova) i u isti mah stimulaciju kod slušalaca onih psihičkih sposobnosti koje će ih učiniti svesnima prisustva (duhova) i sposobnima da odgovore na njihov uticaj". Skot je knjigu završio porukom svog duha - vodiča : "Danas, kad ulazimo u ovo NOVO DOBA, tražimo, pre svega putem medija prijemčivih za NADAHNUTU MUZIKU, da proširimo duh (okultnog) jedknstva i bratimljenja, i da tako ubrzamo (duhovno) vibriranje ove planete". I du-hovi su takve "nadahnute muzičare" našli, i počeli su da ih navode da pišu "po nadahnuću".

U knjizi Dejva Hanta,

jednog od najvećih izučavalaca okultizma u SAD, "Amerika: novi čarobnjakov šegrt" o tome se kaže sledeće:"Mnoge od velikih rok zvezda bile su duboko uvučene ne samo u okultizam, nego i u otvoreni satanizam...

Nastojeći da opiše sopstveni "proces nadahnjivanja" Lenon je rekao:

"To je kao da si POSEDNUT: kao vidovnjak ili medijum"...

Joko Ono je o "Bitlsima" jednom rekla:

"Bili su kao medijumi. Nisu bili svesni svega što govore, ali je to dolazilo iz njih"...

Mark Storas, pevač hevi-benda "Krokus", izjavio je za "Cirkus":

"To se ne može opisati osim ako se kaže da je to neka vrsta zagonetne energije koja stiže sa metafizičke ravni i ulazi u moje telo. To je skoro kao da ste medijum"...

"Litl Ričard" je imao slična iskustva i satanu je otkrio kao izvor svog nadahnuća:

"Mnome je upravljala i usmeravala me neka druga sila. Sila tame... mnoga ljudi ne veruju da ona postoji. Sila đavola. Satane".

Džim Morison ("The Doors")

zvao je duhove koji su ga povremeno opsedali "gospodarima" i napisao je knjigu pesama o njima.

Folk-rok umetnica Džoni Mičel kreativnost je dobijala od svog duha - vodiča po imenu "Art". Toliko je zavisila od "Arta" da ništa nije moglo da je zaustavi kad bi je on "pozvao". Preovlađujuće prisustvo ovih "duhova" među vrhunskim rok-zvezdama izgleda da prestaje biti slučajno,

Superstar Džimi Hendriks,

koga su zvali "najveći rok-gitarista"... "verovao je da je posednut od strane nekog duha", prema iskazu Alena Daglasa (blizak Hendriksov saradnik, nap. prir.). Hendriksova bivša devojka, Fejn Pridžn, rekla je: "Uobičavao je da govori kako je neki đavo ili nešto u njemu, znate, i da nad tim nema nikakvu kontrolu; nije znao šta ga navodi da se ponaša onako kako se ponašao i šta ga tera da govori ono što je govorio, i pesme... prosto su izlazile iz njega".

U ranim danima, Džeger i Kit Ričards iz "Stounsa"

bili su prijatelji Kroulijevog sledbenika Keneta Angera,

člana Lavejevog "magijskog kruga" iz koga je 1966. nastala "Crkva satane". Džeger je kompovovao muziku za Angerov film "Zazivanje mog demonskog brata", a Ričards je trebalo da glumi đavola u njegovom filmu "Luciferov uspon" (nije snimljen zbog kobnih znamenja koja su se ekipi stalno ponavljala). Anger je Džegeru savetovao da na naslovnu stranu LP-ija "Their Satanic Majesties Request1' stavi lik đavola iz Kroulijevog špila tarot-karata.

I Ričards i Džeger imali su ljubavnicu Anitu Palemberg, koja se bavila crnom magijom.

Poznat slučaj iz njihove rok-biografije je ubistvo na koncertu u Altamontu 1969. godine koje je izvršila banda

"Anđeli pakla"

dok je Džeger pevao "Saučešće za đavola" ("Simpathy for the devil”). Ova pesma jedno vreme nije bila izvođena na koncertima "Stounsa", da bi na turneji povodom nedavnog LP-ija "Voodoo Lounge" njome završavan koncert, uz puštanje balona načinjenog u vidu đavola. Ričards je takođe izjavljivao da " Stounsi" svoje pesme stvaraju kao medijumi.

Elis Kuper

tvrdi da je svoje ime dobio od duha koji ga je opseo u toku jedne spiritističke seanse (njegovo pravo ime je Vinsent Furnije). Pored redovnih klanja živine na bini, inscenecaije giljotiniranja, i slično, on propagira nekrofiliju (pesma "Cold Ethyl").

U magazinu "Faces" od novembra 1983. Ozi Ozborn kaže:

"Izgleda da nikad ne znam tačno šta ću sledeće učinnti. Izgleda da činim ono što mi duhovi kažu da činim. Na taj način, uvek mogu nekog ili nešto da okrivim" (zbog svog ponašanja, nap. prir). "Neki put se osećam kao medijum neke sile spolja", rekao je drugom prilikom.

Njegova bivša grupa, "Blek Sabat",

na bini je prizivala satanu, a u pesmi "Master of Reality" ispovedali su satanu kao "gospodara ovoga sveta".

Piter Kris, najpoznatiji bubnjar grupe "KISS",

izjavio je za časopis "Rolling Stone" (12. januar 1978.): "Podjednako verujem i u Boga i u đavola. Možete koristiti i jednog i drugog da bi stvari išle kako treba".

Glen Tipton iz grupe "Judas Priest" ("Judin sveštenik")

rekao je da postaje lud kad se nađe na bini: "To je kao da neko drugi opseda moje telo".

"Cepelini"

su imali vođu, Džimija Pejdža,

koji je bio vatreni sledbenik Alistera Kroulija,

a pesma "Stepenice za nebo" je puna kroulijevske simbolike.

U njoj se pominje zagonetan frulaš koji će ljude, ako ga budu slušali, "privesti razumu" i koji sve poziva da mu se pridruže.

Taj frulaš je Pan, antičko božanstvo sa telom i glavom čoveka, a rogovima i bradom jarca, kao i sa kozijim papcima.

Na Kroulijevoj sahrani svirana je "Himna Panu".

Pejdž je bio vlasvik "Equinox"-a, najveće knjižare okultne literature u Britaniji. Njegova opsednutost Kroulijem bila je tolika da je kupio kuću u kojoj je nekad živeo engleski satanista.

Džon Bonem, bubnjar benda, umro je upravo u toj kući 1980. godine.

Čim je Bonem umro, Robert Plant, pevač grupe,

napustio je bend, tvrdeći da je Pejdžova opsednutost okultizmom direktni uzrok smrti njihovog bubnjara.

U knjizi "Satanizam: da li je vaša porodica bezbedna?", američki istražvači Švarc i Empej odgovaraju na pitanje zašto se neki od rok-muzičara (očito, sve više njih), okreću satanizmu kao nadahnuću za svoje pesme i ponašanje: "U razgovoru sa nekima od muzičara uvučenih u satanizam, kao i sa osobama koje su ti ljudi konsultovali - istraživačima, psiholozima, lekarima - stvari su postale jasne. Kao i mnogi drugi koji su izabrali satanizam umesto Hrišćanstva, oni imaju želju za trenutnim zadovoljenjem i samoispunjenjem.

"Novac.

Nadzor.

Moć.

Oni žele da ostvare fantaziju življenja posebnim životom u velikom bogatstvu", rekao nam je jedan od psihologa čija praksa uključuje neka od najvažnijih imena rok-biznisa. "I spremni su da umru mladi da bi platili cenu (ostvarenja tog sna, nap. prir.). Uviđaju da, ako daju život mladi, mogu (prethodno) steći sve što žele..."Stvarnost ovog iskaza postaje očita kad čitate nekrologe rok-zvezda.

Mnogi su umrli od alkoholizma,

od drogiranja,

ili nesreća koje su plod njihovog podleganja uticaju (alkohola i droga)"...

Jasno je, dakle, da je rok-revolucija jedna od sržnih revolucija Nju Ejdža.

Dakako, ovo nije tekst o popularnoj muzici, nego o njenoj zloupotrebi: ovaj tekst ne savetuje šta da slušate, već kako da slušate.Niko ne osporava da je rok-muzika imala i dobrih pesama i dobronamernih umetnika, ali, još jednom, OVDE JE REČ O MANIPULACIJI MUZIKOM, A NE O MUZICI KAO TAKVOJ.

JA SAM DOBAR PASTIR

2009-05-07T04:39:00.000-07:00

"Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju. Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce." (Jn. 10,13-14)

Piše: Sveti Sluga ISUSA HRISTA I OCA NEBESKOG
Gipsy Smith

Isus je govorio o najamnicima jer je znao šta oni mogu da učine, kao što je i znao šta mogu da učine koze i vukovi u ovčjem runu, i da prevara i podvala ulaze sa mnoštvom ovaca. Takođe je znao i da će prevara i podvala ući sa vernim pastirom, i da će ga jedan od Dvanaestorice izdati. Znao je to kroz svu istoriju sveta i crkve.

Postavite sebi ovo pitanje: Da li sam ja jedna od Njegovih ovaca?
Poznajem li Njegov glas?

Postoji li veličanstvena prisnost blagoslovljenog zajedništva između mog srca i srca mog pastira? Postoji li kakva senka sumnje i neizvesnosti? "Moje ovce čuju moj glas i slede me. Ne poznaju glas tuđina i neće ići za njim. One neće biti prevarene. Poznaju me i ja poznajem svoje.

"Nemojte se prevariti kada vuk dođe u ovčjem runu.

Da nema ovaca, ne bi došao. To čini jer su ovce tu. Nemojte se iznenaditi ako vas najamnik grubo iznenadi ili slaže i razočara. On će se pojaviti. Velika je stvar biti pod pastirom. Najveća čast koju vam nebo može dati jeste da vas učini Božjim partnerom, pomagačem u zadobijanju duša za Carstvo nebesko. Držim da je spasenje jedne duše tako čudesna stvar, da je Bog ne može poveriti samo jednoj osobi. Mnogi se time moraju baviti. Kad biste pitali nekog čoveka koji je spasen: "Kako si postao hrišćanin? Šta te je dovelo Hristu?" Videli bi da je tu bilo mnogo stvari koje su doprinele promeni njegovog života. Nije tu bio samo jedan čovek, jedna žena, već stotine sila, stotine uticaja kojima je Bog delovao na njegovu dušu. Svakome ko služi u spasavanju duša želim da kažem sledeće: kada Bog bude slao svoje lovorike, On zna vaše ime i gde živite, i ne zaboravlja vašu adresu. Primićete svoju nagradu. Čovek koji dovede jednu dušu Bogu sjaće poput zvezde u veke vekova. Jednom sam u Engleskoj poznavao pobožnog čoveka, starca koji je godinama bio član Parlamenta. Video sam ga baš pre nego sto je umro i on mi je rekao: "Gipsy Smith, znaš li kad bih mogao još jednom da živim, radio bih samo za duhovnu dobrobit ljudi, a ne u svetovnoj."Rekao sam mu da neće izgubiti svoju nagradu ako je dao čašu hladne vode nekom učeniku Hristovom. Rekao sam mu isto tako da je Isus za odevanje golih, posećivanje bolesnih i hranjenje gladnih rekao: "Meni ste učinili..." Rekao sam mu da ako se s nekim rukovao u duhu "Bog neka te blagoslovi", podigao je tu osobu.

Ne možete obrisati suzu maloga deteta a da ne pomognete anđelima da poljupcem pretvore tu suzu u dragulj, uzdah u pesmu.

Ne možete razderati staru haljinu i načiniti haljinu za siroče, a da ne stavite na Isusa plašt bez šavova. Ne možete podeliti koricu hleba sa nekim ko je gladan, a da ne činite dobro. "Bio sam gladan i nahranili ste me." Ne možete se moliti uz krevet nekoga ko je bolestan, a da ne činite dobro. "Bio sam bolestan i posetili ste me." To sam rekao onom starcu. On je odgovorio: "Znam da je to istina. U ispunjavanju ovozemaljskih potreba mnogo sam učinio i verujem da će onima koji su pridonosili ovozemaljskom dobru biti dopušteno da služe Bogu u Njegovom hramu, ali će oni koji su mnoge doveli ka pravednosti sjati poput zvezda u veke vekova, a ja bih radije bio onaj koji sjaji, nego onaj koji služi." Starac je bio u pravu. Svaka spašena duša je rezultat nečije molitve u ovome gradu; verovatno plod dela mnogih onih koji su otišli na nebo i nikada nisu videli rezultat svoga rada. Ne zaboravite u ove dane da uputite snažne i lične pozive nespašenima. Svaka duša zadobijena za Isusa delo je Duha Svetoga kroz narod Božji ovde na zemlji. Kad tražite verne, ne gledajte na neverne propovednike ili sveštenike. Ne govorite o vukovima i najamnicima kad treba da govorite o ovcama. Bog ima i ovce i pastire koji su verni i njihova će vernost biti plodna. Ne gledajte samo svoju stranu pitanja. Izvadite trn iz svog vlastitog oka pre nego sto pokušate da uklonite brvno iz oka svoga brata. Budite ovih dana iskreni prema sebi.

Ima li iko od vas vuka za sobom?

Neki od vas izgledaju poput vukova kada pokazujete zube i besnite na svoju braću.

Dopustite Isusu da u ovim danima učini od vas ono što želi da učini. "Moje ovce čuju moj glas i slede me", činite li vi to? Sledite li Isusa? "Ja sam došao da ovce imaju život i da ga imaju u izobilju." O, neverovatno izobilje, izobilje koje se preliva; beskonačno, neograničeno, bogato, beskrajno izobilje! Molim se da budete verni, molim se da budete odani. Idite gde vas on vodi. Dajte Bogu slavu i slušajte Ga. On može da govori na neočekivane načine; On može da govori na neverovatnim mestima. Slušajte Njegov glas i pokorite mu se. Znate, ovcama je vrlo često potrebna pomoć da bi dospele na pravi put, ali uopšte ne od pastira, nego iz neočekivanog izvora. Pre nekoliko godina sam bio na odmoru na jednoj farmi. Farmeri znaju da kada se ovca izvrne na leđa, ne može ponovno da se podigne na noge bez pomoći. Ako joj se ne pomogne, umreće u tom položaju. Često sam obilazio farmu i pomagao ovcama da se podignu na noge. Otkrio sam da su u tom stanju bespomoćne. Ako čovek padne na leđa, neće li umreti ako mu neko ne pomogne da se podigne? Kažete da. Nije li vaš i moj posao da mu pomognete da se podigne? Pastiri to čine.

A najamnici?

Najamnici odlaze i ostavljaju ga, nije ih briga, gledaju samo sebe i svoju korist. Najamnik ne mari za ovce. On je samo najamnik i ima svoje lične interese. To nije Isusov Duh. Pastir se brine za svoje ovce, on ovce spašava.

Dobar pastir vodi ovce nežno i verno ostavljajući devedeset i devet koje su sigurne, i odlazi u oluju da traži i spasi onu jednu izgubljenu.

Braćo moja, mnogi su ljudi danas izvan crkve, a bili bi u njoj da ste otišli da ih tražite, da ste im rekli neku ljubaznu reč i da ste im pružili svoje prijateljstvo, brigu, oproštenje. Poznajete ljude koji su izgubljeni za crkvu jer niko nije pošao za njima da ih nađe i vrati. Nije bilo pastira koji bi to učinio. Zar nije tako? Zašto onda ne pođete vi za njima?

Ne očekujte od najamnika ili vuka da se smiluje vašem stadu!

Ja sam muškarac koji želi da bude voljen. Ne bih mogao da živim a da me neko ne voli. Petnaest godina od dvadeset bio sam odvojen od porodice u odgovoru na poziv Božji. Bio sam odsutan pokušavajući da sledim put kojim bi me vodio moj Pastir. Dao bih čitav svet za dodir ruke, za glas koji nisam mogao da čujem. Bog me je takvim stvorio. Ljudi izvan crkve bi bili u crkvi kada bi ih vi ljudi isto tako voleli. Isus je ljubio ljude, a vi i ja smo ovde da Ga predstavljamo, da spasimo one koje volimo. Ako verujete da je ovo istinito, neka ljubav Božja u vama potekne. Ako je Bog stavio novi život u vašu dušu, neka taj život u vama krene. Mnogi su ljudi oko vas slomljenih srca. Dopustite im da osete vašu ljubav. U mojoj vlastitoj zemlji, velika je žalost.

Milion naših mladića (misli na rat) je položeno u zemlju a više od dva miliona su ranjenici.

Naše bolnice su pune ranjenih i bespomoćnih.

Vozio sam se vozom iz posete selu. Neki gospodin je ušao u voz na istoj stanici. Dve ili tri stanice dalje neka gospođa je ušla, za koju sam ubrzo shvatio da mu je bila žena. Neiskazana je žalost bila zapisana na njihovim licima dok sam ih gledao. Saznao sam da je njihov sin u bolnici, jer je bio ozbiljno ranjen u ratu, gotovo raskomadan. Žena je sedela dok je njezino majčinsko srce krvarilo. Nije se više mogla da se suzdrži i rekla je: "Oče, ima li kakvih vesti?" Odgovorio je jednom rečju: "Da", a zatim je dodao, "otišao je..." Izvadio je telegram iz džepa i dodao joj ga. "Nemoj mi ga pokazivati", plakala je, "ne mogu to podneti."
Jadna majka je sedela u tom vozu i isplakala svoje srce. Činilo mi se kao da su sve brane popucale i kao da suze nikada neće prestati.
"Majko, ja sam vam samo stranac", rekao sam. "Ali postoji jedan koji vidi vašu žalost i razume je. Isus razume. On vidi svaku suzu koju ste prolili. On je Utešitelj.""O, hvala vam za tu reč", jecala je.
Ljudi svuda oko vas žele da čuju iste reči utehe. Budite pastiri u Ime Božje; svet želi pastire. Idite među Njegove ovce i negujte ih, ljubite ih i pomažite im.

Ako ste obraćeni, tražite Njegove ovce i pasite ih.

O, neka vam Isus pomogne da to i činite!