ROK MUZIKA I OKULTNA REVOLUCIJA

Dakako, ovo nije tekst o popularnoj muzici, nego o njenoj zloupotrebi: ovaj tekst ne savetuje šta da slušate, već kako da slušate. Niko ne osporava da je rok-muzika imala i dobrih pesama i dobronamernih umetnika, ali, još jednom, OVDE JE REČ O MANIPULACIJI MUZIKOM, A NE O MUZICI KAO TAKVOJ.

Piše: Sluga ISUSA HRISTA I OCA NEBESKOG
Vladimir Dimitrijevič

Još su Platon

i Konfučije

znali da od stanja muzike u jednoj državi zavisi stanje te države. Preko muzike se prenose neizrecivi sadržaji koji prodiru do dna duše. "Muzika ima moć da oblikuje karakter",

govorio je u "Politici"Aristotel

U "Mletačkom trgovcu" Šekspir

veli da je čovek koji ne voli muziku "duše mračne poput Ereba", i "da mu ne treba verovati".

Francuski romanopisac Antol Frans

tvrdio je da su "pesme obarale kraljeve i carstva". Tako je bilo vekovima; takoje i u XX stoleću, stoleću koje je donelo novu, revolucionarnu muziku.

Rok-muzika je nastala u SAD od crnačkog ritma i bluza

i belačkog kantri-vesterna.

Postoji predanje da je najpoznatiji bluzer pre Drugog svetskog rata,

Robert Džonson,

prodao dušu đavolu da bi svirao "nemoguće" muzičke deonice.

Bilo kako bilo,Hendriks

mu je posvetio hit-pesmu "Vudu dete" ("Voodoo Cnild"), ukazujuća na činjenicu da su osnovna ritmova rokenrola preuzeti iz crnačke vudu-magije, koju su robovi iz Afrike preneli sa sobom na severvoamerički kontinent.

Ona je nastavila da postoji uprkos tome što su primili zapadno Hrišćanstvo kao svoju novu religiju. Početak roka bio je energija, ritmičko izvikivanje hedonističkih parola spojenih sa "šećernim" izgledom pevača poput

Elvisa Prislija.

Uticaj novog zvuka bio je ogroman, i koncerti su sve više ličili na prizore masovne histerije. Međutim, ovaj rok je ipak bio relativno dobroćudan, sa ljubavnim porukama sentimentalnog tipa. Tako je bilo pedesetih; šezdesetih, međutim, rok-zvezde počinju da se zanimaju za druge vrste poruka koje se preko muzike mogu poslati slušaocima. Njihovi menadžeri i ljudi koji su stajali iza muzičke industrije shvatili su to kao odličnu priliku da se manipuliše masama mladih, i da se njihov metafizički i društveni radikalizam usmeri ka stvarnosti koja bi bila bezopasna za vladavinu "svetske zakulise".

"Seks, droge i rokenrol"trebalo je da posluže za ispiranje mozga;

"Živi brzo, umri mlad, budi lep leš" izreka Džemsa Dina,

"rokera pre roka", značilo je: uludno trošiti svu energiju želje za drugačijim, boljim svetom, i ući u "paralelni svet" u kome ćeš biti bezopasan po establišment. U tom paralelnom svetu možeš i da se ubiješ; niko te u tome neće ometati. Rokeri i njihovi nadahnitelji su shvatili ono što je

Frenk Zapa

iskazao u časopisu "1lGe" od 28. juna 1968: "Način na koje zvuk deluje na ljudski organizam bezbrojni su i suptilni SNAŽNI ZVUCI i jako osvetljenje danas su NEVEROVATNA ORUĐA ZA INDOKTRINACIJU".

U pravcu čega? Čime je trebalo indoktrinirati mlade? Duhom "Novog doba"," Doba Vodolije", u kome će hrišćanske vrednosti biti zamenjene antihrišćanskim.

"Čini ono što hoćeš i neka ti to bude jedini zakon", govorio je

Alister Krouli

Čuveni hevi-metal festival u zamku Donington (Velika Britanija) imao je ovu poruku kao moto koja najbolje izražava srž rok-ideologije.Poruke nasilja i beznađa bile su uvod u suptilniju indoktriaciju. Naravno, 99% mladih ljudi te poruke je primilo kao "dobar štos". Ali, onima koji su ih slali cilj je bio da ih 1% shvati ozbiljno, a da 99% drugih izgubi čulo za razlikovanje dobra i zla, i da im zlo postave simpatično, baš kao "dobar štos". Evo dva prevedena teksta, da vidimo šta je u njima "štosno".

Grupa "Slayer" -"Koljač"

u pesmi "Pakao čeka" ("Hell Awaits"): "Bez vidljivog motiva. Samo ubijaj, ubijaj ponovo. Preživi moje brutalno kasapljenje. Loviću te do kraja".

"Rigor Mortis"

u pesmi "Kasapljenje tela": "Ne brini, kučko, nema razloga za brigu. Samo lezi i opusti se. I kad dostigneš vrhunac (orgazma), uzeću svoju sekiru. Sa pet lakih udaraca, iseći ću te u šest slatkih komada. Kasapljenje tela dok strast buja".

"Krvavi Edi", maskota grupe "Iron Maiden" je vampir koji uživa da kasapi žrtve sekirom.

Masovni zločinac satanista Ričard Ramirez,

koji je na najsuroviji način ubio 30 ljudi (primer: ubio je čoveka u bračnoj postelji; silovao, pored muževljevog leša, njegovu suprugu, a zatim i njihovog osmogodišnjeg sina), na sudu je izjavio da ga je na ovo, između ostalog, nadahnula pesma grupe

"AC/DC"

naslovljena kao "Night Prowler" ("Noćno vrebalo"): "Niko te neće uvozoriti, niko neće vrisnuti: "Napad!", i nećeš osetiti čelik dok ti se ne zarije u leđa. Ja sam tvoje noćno vrebalo".

Istraživanje objavljevo u časopisu "USA Today"

od 11. oktobra 1985. godine pokazuje da su među omiljenim pesmama 700 mladih hevi-metalaca 50% istih bile o ubijanju, 32,5% o satanizmu i 7,4% o samoubistvu.

Šila Dejvis, predavač stihotvorstva na uviverzitetu Njujork, veli da je "bolje posvetiti ozbiljnu pažnju sadržaju pop-pesmama i vredvovati ne samo ono što stihovi tih pesmama kažu društvu, nego i to šta - mogu da mu naprave".

Samoubistvo, vrhovni čin samopredaje satani, veličao je

Ozi Ozborn

(pesma "Suicide Solution" - "Samoubilačko rešenje": "Samoubistvo je jedini izlaz");

Grupa "Sucidal Tendencies" -"Samoubilačke sklonosti"

Upesmi "Samoubistvo je alternativa": "Smučio mi se žuvot - usisava me, smučilo mi se i umoran sam, smučio sam se samom sebi - ne želim da živim, smučio mi se život - umreću, samoubistvo je altervativa".

U pesmi "Fade to Black" "Metalika" peva:

" Izgubio sam volju da živim, prosto više nemam šta da pružim; više ničeg za mene nema, čekam kraj da budem oslobođen".

Doktor Vos, koji je sproveo istraživanje među tinejdžerima, a ticalo se njihovog zanimanja za samoubistvo, ubvstva i satanizam, došao je do tvrđenja 40% ispitanika da pesme mogu da vode samoubistvu ili zločinu; Evo nekih izjava mladih ljudi koje je doktor anketirao: "Video sam da se desilo drugaru iz odelenja - pesma ih može gurnuti preko ivice"; "Pesme i reči su jako moćne; naročito ako potiču od benda koga ovi cene". Doktor Vos svoje istražvvanje zaključuje ovako: "Na ovom mestu mog istraživanja, rekao bih da, dok ne saznamo kako ovaj tip muzike zaista deluje na adolescente, za roditelje je životno važno da nadziru ono što njihova deca slušaju".

Svemu ovome pridružuje se i droga. Od nje su umrli (između ostalih)

Brajan Džouns iz "Stounsa",

Sid Višiz iz "Seks Pistolsa",

Denis Vilson iz "Bič Bojsa",

Džimi Hendriks,

Dženis Džoplin,

Džim Morison,

Bon Skot iz "AC/DC",

Frenki Lajmon,

Fil Lajnot az "Thin Lizzie",

Zaključno sa Kurtom Kobejnom iz "Nirvane",

koji je drogiran, pucao sebi u glavu.

Kuda sve ovo vodi?

"Mi smo na putu za nigdinu, pridruži namse!",

pevala je grupa"Talknig Heads" u pesmi "Road to Nowhere" (album "Litlle Creatures").

Pol Kantor iz "Jefferson Starship" kaže:

"Cilj naše muzike je da probudimo jaz između pokolenja, da otuđimo decu od roditelja"...

Mik Džeger veli:

"Ne postoji nešto takvo kao što je pouzdana, porodično usmerena rok-pesma".

Niki Sixx iz grupe "Motley Crue" veli :

"Nikad nismo planirali da budemo bilo čiji uzor ponašanja. Ali kad smo to već postali, nastojimo da svojim fanovima damo nešto u šta bi verovali. Na drugom albumu rekli smo im da "dozivaju đavola"("Shout at the Devil”). Mnogi ljudi misle da je to... pesma o satani. To nije tačno. To je o suprotstavljanju autoriteta, bez obzira da li je reč o vašim roditeljima, vašem profesoru ili vašem šefu. Mislim da je to jako dobar savet. Ali sam siguran da će svaki roditelj koji to čuje misliti da je reč o izdaji".

Mržnja prema Hrišćanstvu sastavni je deo Nju Ejdž-delatnosti rok-bendova.

Dzim Morison je na koncertima govorio o svom besu prema molitvi

"Venom"

u pesmi "Opsednuti" kaže: "Opsednut sam svime što je zlo. Zahtevam smrt vašeg Boga...Sedim na desnoj ruci Gospodara Satane...Ispijam ono što sveštenik ispovraća, vodim ljubav s umirućom kurvom, satana je moj utelovljeni gospodar".

"Jethro Tull" u "Himni 43":

"Mi smo svoji sopstveni spasitelji, a ako Isus spasava, bolje mu je da spase sebe".

U "Knjizi o pravom Frenku Zapi" estravagantni roker veli:

"Najbolji savet svima ovima koji žele da podižu srećnu, mentalno zdravu decu je: držite nju ili njega što dalje od crkve".

Da ovo zaista utiče, evo primera. Fan grupe "Slayer"

časopisu "Sun" (maja 1989.) poslao je pismo sledećeg sadržaja: "Mrzim vašeg Boga, Isusa Hrista. Satana je moj gospodar. Žrtvujem mu životinje. Moj bog je "Slayer". Verujem u reči njihovih pesama"!

Tomi Saliven, dečak od 14 godina, slušajući hevi-metal počeo je da vodi satanistički dnevnik. Pošto je majka pokušavala da ga spreči u slušanju muzike nasilja i mržnje, Saliven ju je iskasapio skautskim nožem i pobegao; nađen je kasnije, u vrtu suseda, sa prerezanim venama.Obesio se.

Da demoni mogu da komponuju, pokazuje primer američkog medijuma

Rozmari Braun,

koja je objavila knjigu "Nedovršena simfonija: glasovi sa one strane". Ona veruje da nju zaposedaju "duše" velikih kompozitora prošlosti - Šopena, Mocarta, Baha, Lista, Debisija, Rahmanjinova, Bramsa, Šumana, itd. Kad je "duša" opsednuta, ona svira i zapisuje note - komponuje muzičke komade koji po stilu neverovatno liče na stilove onih kompozitora koje Braunova pominje. Ove "duše" je uče okultnim veštinama i verovanju u reinkarnaciju.

Kompozitor Siril Skot,

koji je bio okultista (teozof)

i koji je na osnovu komunikacije sa duhovima napisao dve knjige ("Uticaj muzike na istoriju i moral" i "Muzika: njen tajni uticaj kroz vekove") od duha sa kojim je opštio saznao je da su oni jako zainteresovani za razvoj zapadne muzike. Duh mu je preporučio da izučavaocima okultnog, stavi do znanja koliki je upliv muzike na skoru okultnu evoluciju čovečanstva. Veliki posvećenici sveta duhova rekli su Skotu da planiraju muzičku budućnost. Evo šta on o tome kaže: "Muzika će u budućnosti biti korišćena da ljude dovede u prisniji dodir sa dusima ("devama"); ljudi će biti kadri da primaju pozitivan uticaj ovih bića posećujući koncerte na kojima će dusi prikladnom svirkom biti dozivani... Naučno proračunata muzika koja je u pitanju, imaće, bilo kako bilo, dvostruki cilj: prizivanje deva (duhova) i u isti mah stimulaciju kod slušalaca onih psihičkih sposobnosti koje će ih učiniti svesnima prisustva (duhova) i sposobnima da odgovore na njihov uticaj". Skot je knjigu završio porukom svog duha - vodiča : "Danas, kad ulazimo u ovo NOVO DOBA, tražimo, pre svega putem medija prijemčivih za NADAHNUTU MUZIKU, da proširimo duh (okultnog) jedknstva i bratimljenja, i da tako ubrzamo (duhovno) vibriranje ove planete". I du-hovi su takve "nadahnute muzičare" našli, i počeli su da ih navode da pišu "po nadahnuću".

U knjizi Dejva Hanta,

jednog od najvećih izučavalaca okultizma u SAD, "Amerika: novi čarobnjakov šegrt" o tome se kaže sledeće:"Mnoge od velikih rok zvezda bile su duboko uvučene ne samo u okultizam, nego i u otvoreni satanizam...

Nastojeći da opiše sopstveni "proces nadahnjivanja" Lenon je rekao:

"To je kao da si POSEDNUT: kao vidovnjak ili medijum"...

Joko Ono je o "Bitlsima" jednom rekla:

"Bili su kao medijumi. Nisu bili svesni svega što govore, ali je to dolazilo iz njih"...

Mark Storas, pevač hevi-benda "Krokus", izjavio je za "Cirkus":

"To se ne može opisati osim ako se kaže da je to neka vrsta zagonetne energije koja stiže sa metafizičke ravni i ulazi u moje telo. To je skoro kao da ste medijum"...

"Litl Ričard" je imao slična iskustva i satanu je otkrio kao izvor svog nadahnuća:

"Mnome je upravljala i usmeravala me neka druga sila. Sila tame... mnoga ljudi ne veruju da ona postoji. Sila đavola. Satane".

Džim Morison ("The Doors")

zvao je duhove koji su ga povremeno opsedali "gospodarima" i napisao je knjigu pesama o njima.

Folk-rok umetnica Džoni Mičel kreativnost je dobijala od svog duha - vodiča po imenu "Art". Toliko je zavisila od "Arta" da ništa nije moglo da je zaustavi kad bi je on "pozvao". Preovlađujuće prisustvo ovih "duhova" među vrhunskim rok-zvezdama izgleda da prestaje biti slučajno,

Superstar Džimi Hendriks,

koga su zvali "najveći rok-gitarista"... "verovao je da je posednut od strane nekog duha", prema iskazu Alena Daglasa (blizak Hendriksov saradnik, nap. prir.). Hendriksova bivša devojka, Fejn Pridžn, rekla je: "Uobičavao je da govori kako je neki đavo ili nešto u njemu, znate, i da nad tim nema nikakvu kontrolu; nije znao šta ga navodi da se ponaša onako kako se ponašao i šta ga tera da govori ono što je govorio, i pesme... prosto su izlazile iz njega".

U ranim danima, Džeger i Kit Ričards iz "Stounsa"

bili su prijatelji Kroulijevog sledbenika Keneta Angera,

člana Lavejevog "magijskog kruga" iz koga je 1966. nastala "Crkva satane". Džeger je kompovovao muziku za Angerov film "Zazivanje mog demonskog brata", a Ričards je trebalo da glumi đavola u njegovom filmu "Luciferov uspon" (nije snimljen zbog kobnih znamenja koja su se ekipi stalno ponavljala). Anger je Džegeru savetovao da na naslovnu stranu LP-ija "Their Satanic Majesties Request1' stavi lik đavola iz Kroulijevog špila tarot-karata.

I Ričards i Džeger imali su ljubavnicu Anitu Palemberg, koja se bavila crnom magijom.

Poznat slučaj iz njihove rok-biografije je ubistvo na koncertu u Altamontu 1969. godine koje je izvršila banda

"Anđeli pakla"

dok je Džeger pevao "Saučešće za đavola" ("Simpathy for the devil”). Ova pesma jedno vreme nije bila izvođena na koncertima "Stounsa", da bi na turneji povodom nedavnog LP-ija "Voodoo Lounge" njome završavan koncert, uz puštanje balona načinjenog u vidu đavola. Ričards je takođe izjavljivao da " Stounsi" svoje pesme stvaraju kao medijumi.

Elis Kuper

tvrdi da je svoje ime dobio od duha koji ga je opseo u toku jedne spiritističke seanse (njegovo pravo ime je Vinsent Furnije). Pored redovnih klanja živine na bini, inscenecaije giljotiniranja, i slično, on propagira nekrofiliju (pesma "Cold Ethyl").

U magazinu "Faces" od novembra 1983. Ozi Ozborn kaže:

"Izgleda da nikad ne znam tačno šta ću sledeće učinnti. Izgleda da činim ono što mi duhovi kažu da činim. Na taj način, uvek mogu nekog ili nešto da okrivim" (zbog svog ponašanja, nap. prir). "Neki put se osećam kao medijum neke sile spolja", rekao je drugom prilikom.

Njegova bivša grupa, "Blek Sabat",

na bini je prizivala satanu, a u pesmi "Master of Reality" ispovedali su satanu kao "gospodara ovoga sveta".

Piter Kris, najpoznatiji bubnjar grupe "KISS",

izjavio je za časopis "Rolling Stone" (12. januar 1978.): "Podjednako verujem i u Boga i u đavola. Možete koristiti i jednog i drugog da bi stvari išle kako treba".

Glen Tipton iz grupe "Judas Priest" ("Judin sveštenik")

rekao je da postaje lud kad se nađe na bini: "To je kao da neko drugi opseda moje telo".

"Cepelini"

su imali vođu, Džimija Pejdža,

koji je bio vatreni sledbenik Alistera Kroulija,

a pesma "Stepenice za nebo" je puna kroulijevske simbolike.

U njoj se pominje zagonetan frulaš koji će ljude, ako ga budu slušali, "privesti razumu" i koji sve poziva da mu se pridruže.

Taj frulaš je Pan, antičko božanstvo sa telom i glavom čoveka, a rogovima i bradom jarca, kao i sa kozijim papcima.

Na Kroulijevoj sahrani svirana je "Himna Panu".

Pejdž je bio vlasvik "Equinox"-a, najveće knjižare okultne literature u Britaniji. Njegova opsednutost Kroulijem bila je tolika da je kupio kuću u kojoj je nekad živeo engleski satanista.

Džon Bonem, bubnjar benda, umro je upravo u toj kući 1980. godine.

Čim je Bonem umro, Robert Plant, pevač grupe,

napustio je bend, tvrdeći da je Pejdžova opsednutost okultizmom direktni uzrok smrti njihovog bubnjara.

U knjizi "Satanizam: da li je vaša porodica bezbedna?", američki istražvači Švarc i Empej odgovaraju na pitanje zašto se neki od rok-muzičara (očito, sve više njih), okreću satanizmu kao nadahnuću za svoje pesme i ponašanje: "U razgovoru sa nekima od muzičara uvučenih u satanizam, kao i sa osobama koje su ti ljudi konsultovali - istraživačima, psiholozima, lekarima - stvari su postale jasne. Kao i mnogi drugi koji su izabrali satanizam umesto Hrišćanstva, oni imaju želju za trenutnim zadovoljenjem i samoispunjenjem.

"Novac.

Nadzor.

Moć.

Oni žele da ostvare fantaziju življenja posebnim životom u velikom bogatstvu", rekao nam je jedan od psihologa čija praksa uključuje neka od najvažnijih imena rok-biznisa. "I spremni su da umru mladi da bi platili cenu (ostvarenja tog sna, nap. prir.). Uviđaju da, ako daju život mladi, mogu (prethodno) steći sve što žele..."Stvarnost ovog iskaza postaje očita kad čitate nekrologe rok-zvezda.

Mnogi su umrli od alkoholizma,

od drogiranja,

ili nesreća koje su plod njihovog podleganja uticaju (alkohola i droga)"...

Jasno je, dakle, da je rok-revolucija jedna od sržnih revolucija Nju Ejdža.

Dakako, ovo nije tekst o popularnoj muzici, nego o njenoj zloupotrebi: ovaj tekst ne savetuje šta da slušate, već kako da slušate.Niko ne osporava da je rok-muzika imala i dobrih pesama i dobronamernih umetnika, ali, još jednom, OVDE JE REČ O MANIPULACIJI MUZIKOM, A NE O MUZICI KAO TAKVOJ.