Kada kažeš muzika, našta tačno misliš?

Kada pevamo da li znamo kome pevamo? Kada slušamo muziku
da li znamo od koga ona dolazi i ka kome ide?

Da li postoji pozitivna muzika, a da ne slavi ISUSA? Kako izgleda savremeno idolopoklonstvo?


Još od najranijih dana, a naročito u periodu kraja osnovne i početka srednje škole ovaj svet nas veoma suptilno pritiska da se opredelimo koju muziku volimo da slušamo. To opredeljenje kasnije nas dovodi u odredjene grupe istomišljenika koji osim muzike se od drugih izdvajaju načinom oblačenja, frizurom, cipelama, interesovanjima, mestima gde izlaze...Na taj način mlad čovek oseća da je postao deo nečeg velikog. Oko sebe vidi uniformisanu gomilu koja izgleda kao što je on i shvata da je postao deo nekog sistema koji ga nikada neće izneveriti. U okviru te priče pronalazi svoju devojku, upoznaje prijatelje koji ga podržavaju i sa kojima ima mnogo toga zajedničkog, za početak način oblačenja i stil života, ali dobija i neprijatelje, često u porodici koja ga ne razume, a još češće u takozvanoj suparničkoj grupi kojoj se već tradicionalno nikako ne svidja taj njihov fazon. Sve mu je servirano na njemu je samo da to uzme, obuče se onako kako se zahteva od njega, da svoju sobu promeni posterima svojih idola i grafitima,namesti frizuru, kupi posebne cipele i gomilu muzike, dakle sve ono šta mu je potrebno ako želi da bude deo cele priče, a onda i da zakorači smelo u zadimljene klubove, koncertne dvorane, da sedi ispred dragstora ili na nekom ćošku, da nikako ne propusti nevidjeni spektakl na fudbalskom stadionu koji se često nalazi i u drugoj državi, te da na taj način pokaže svoju vernost prema bendu koji mu toliko znači i bez koga bi on bio izgubljen. Kada sve to uradi mlad čovek ima osećaj da se konačno se pronašao.

Kakva prevara Braćo i Sestre, kakva tmina, kakav mrak...

Hajde da vidimo, ali zaista kako izgledaju ti ljudi koji nam guraju svoj stil života? Pogledajte ih dobro, vidite im lica i recite mi da li ste to lice čekali da vidite celog života, pa ste ga okačili u sobu? Čujte im glas i ono šta oni imaju da vam kažu i recite mi šta čujete?Da li je to glas koji vas budi i poziva u večnost, da li ste za tim glasom vapili kada ste bili u očaju? Pogledajte korake njihove i recite mi ka čemu vode? Da li ka besmrtnosti u radost neopisivu ili u bezdan očaja? Da li su to koraci koji vam mir i večnu radost donose, koji vas iz tamnice izvode? Gledajte ih u oči i recite mi šta vidite? Da li vidite svetlost koja raspiruje tamu? Da li vidite istinu koja spaljuje svaku laž, da li vidite ljubav koja je spremna da umre za tebe? Recite mi da li u njihovim očima vidite svog spasitelja ili neprijatelja?

E, moj čoveče ništa lakše nego tebe prevariti! Gledaš zmiju, a vidiš prijatelja! Reč ISUSOVU ismevaš, a neprijatelj te otrovom hrani! Još se ljutiš kada ti se kaže da se okreneš ka ISUSU ili ćeš umreti i u muke biti odveden zato što si pristao da jedeš otrov!!! Muzika dodiruje našu dušu i ispunjava se u njoj! Da li želite da vašu dušu dodiruje i u njoj prebiva muzika koja ne dolazi od BOGA i ne ide ka ISUSU! Da li mi takva muzika treba? Pa reći ću vam odmah odgovor:

NE! NE TREBA MI MUZIKA KOJA NE SLAVI GOSPODA BOGA NAŠEGA I ISUSA HRISTA SPASITELJA!!!

A reći ću vam i jednostavan odgovor ONO ŠTO NE SLAVI ISUSA I OCA NEBESKOG SVI DOBRO ZNAMO KOGA SLAVI I NEMOJTE DA SE PRAVIMO NAIVNI I BLESAVI!!!

Stvar je vrlo jednostavna sve ono što nas odvlači od BOGA zna se čiji je cilj, a što ljudi koji ga sprovode u ne znanju misleći da rade nešto pozitivno to nam neće biti ni od kakve pomoći kada ih ugledamo kako se na SUDNJEM DANU pravdaju kako nisu znali da su nesvesno postali orudje neprijatelja, jer ako BOG i ISUS nisu u središtu te muzike ili pesme ko je onda "taj" ili "to"? I da li su nam "taj" ili "to" uopšte potrebni?!!! Da li nam treba pesma ili kompozicija koja u svom središtu ima bilo šta drugo osim ISUSA. Vrlo praktično pitanje, a šta da mi radimo sa tim? Zamislite samo trenutak smrti kada se duša odvaja od tela i kreće ili ka CARSTVU NEBESKOM ili tamo gde je muka, plač, bol i škrgut zuba... Da li će nam na sudnjem danu trebati bilo koja pesma u kojoj se ne slavi BOG?

ONO SMO ŠTA SLUŠAMO

Naša Duša uporno traži reč BOŽIJU a mi joj dajemo neke splačine ljudske i sotonine

Evo a sada pogledajmo na praktičnom primeru da li je svaka muzika ok: Japanski naučnik Masaru Emoto je eksperimentisao sa molekulima vode. Kada napomenemo da je čovek skoro 70 posto voda a naročito onaj deo koji se tiče svih osetljivih organa i tkiva onda je već svima jasno kolika je njena važnost za naš život.

Molekul prirodne izvorske vode koju je BOG stvorio izgleda ovako:



Kada je vodi puštao Heavy Metal muziku molekul vode je izgledao ovako:


Kada je na čaši vodi govorio napisao reč "hvala" onda je molekul izgledao ovako:

Da li primećujete neku razliku i šta smo zaključili! Kako li mi izgledamo iznutra kada slušamo neku muziku u čijem središtu nije BOG već neke destrukcije, bolje i da ne gledamo!
Jednom mi je jedan prijatelj rekao da je sva muzika dobra. Sa opravdanjem sve je to ok! Umetnost, pozitiva druženje...pa mi molim vas ostavite komentar šta vi Braćo i Sestre mislite o tome?

Koju muziku da slušam?

Kada slušamo pesme koje ne slave ISUSA I OCA NEBESKOG šta čujemo? Da li će nas to spasti od groba nam iskopanog istog dana kad smo se rodili?

Hoće li me "Hotel Kalifornija" mega hit od "Eaglesa" spasiti na sudnjem danu ili će me u tamnicu iz koje nema povratka ugurati kao što i sama pesma kaže, hoće li me hit "Yelow Sub Marine" od "Bitlsa" izvući iz dubina neznanja i mraka, Da li će me Elvisov i Sinatrin "My Way" izvući iz pakla ognjenog, ili će me možda Pink Kadilak koji je stalna inspiracija Rockera odvesti do CARSTVA NEBESKOG. Hoće li me neko garavo devojče iz nekog mega narodnjačkog hita napojiti živom vodom od koje nikada više neću ožedneti jer nadjoh spas Duši svojoj. A o tehnu i rejvu šta da kažem, pa to je muzika koja treba od čoveka da napravi mašinu pokornu koja će u ovom vremenu tehnološkle industrijalizacije samo da postane poslušni deo nekog stroja u fabrici ili sistemu preduzeća. Dobro znamo da nas ritmovi uvode u stanja transa...u vreme Proroka kada bi se uz bubanj i i druge instrumente ušli u uzvišeno stanje svesti oni bi proricali i govorili ljudima najviše istine koje su do tada bile sakrivene od drugih i to je bila svrha muzike. A šta sada radi savremeni čovek kada ga ova takozvana muzika uvuče u trans: lupeta, opija se i bulazni...

Dakle ljudi znajte sva muzika i svaka pesma koja ne uzdiže ISUSA i ne Slavi BOGA nestaće i umuknuće!!! A meni se nekako odgovor sam po sebi nameće šta će biti sa onima koji su takvu muziku pravili!

Muzičari pevajte i komponujte psalme Davidove

Hajde da se setimo Davida cara, pomazanika BOŽIJEG, za koga je ISUS rekao da je koren i rod njegov. Hajde da čujemo kakve je on reči pevao uz liru na kojoj je svirao, tako da su se i nečisti duhovi pokoravali i u čijim stihovima su se nalazila proročanstva koja su se do jednog obistinila i obistiniće se! U SLAVA ISUSU HRISTU pročitajte i čujte ušima svojim ove psalme i uporedite ih sa onim što se sada sluša na televiziji i na radijima, po klubovima i na koncertima što se prodaje u CD šopovima.

Kao prvo naučimo se šta znači:

Pevajte BOGU, pevajte, CARU našem pevajte!Ps:47-7,

Sa čime će te uporediti ovaj stih. Šta je dostojno da stane ispred njega!

GOSPOD je moj hvala i pesma i on mi posta SPASITELJ!Ps: 118-14,

Poslušajte ove reči i imate čemu da se nadate!

Blagosiljam GOSPODA u svako doba, hvala je NJEGOVA svagda u ustima mojim!Svi su putevi GOSPODNJI milost i istina onima koji drže zavet NJEGOV i otkrovenje NJEGOVO! Ps:34-1,

Ako želite da čujete kome pripada slava i veličanstvo evo odgovora istinitog koj leči dušu:
Slava je i veličanstvo pred licem NJEGOVIM, sila i krasota u svetinjama NJEGOVIM! Ps:96-6,

PESMA KOJU SVI MORAMO DA NAUČIMO

Pesma više od svega ima moć da ujedinjuje. A na čoveku je da odabere u kakvoj pesmi i sa kim će se tada ujediniti. Ja bih voleo da svi mi braćo i sestre se ujedinimo u pesmi koja će pobediti, smrt, zlo, i bezakonje ovoga sveta!

Evo šta nam kaže Apostol Jovan u otkrovenju kako izgledaju oni koji su pobedili zver i zlo ovoga sveta i kakvu pesmu pevaju, koju bi trebalo svi mi da naučimo pa da sa njima zajedno zapevamo:

Otk; 15-3.4, i videh kao stakleno more smešano sa ognjem, i one što pobediše zver i ikonu njenu i žig njen, i broj imena njenog, gde stoje na moru staklenom i imaju gusle BOŽIJE, i pevahu pesmu Mojsije sluge BOŽIJEG, i pesmu JAGNJETOVU govoreći:

Velika su i divna dela GOSPODE BOŽE SVEDRŽITELJU, pravedni su i istiniti putevi tvoji CARE svetih. Ko se neće pobojati TEBE, GOSPODE, i proslaviti ime tvoje, jer si TI JEDAN SVET; Jer će svi neznabošci doći i pokloniti se pred TOBOM, jer se sudovi TVOJI javiše!

U nastavku pročitajte još jedan interviju koji je objavljen u čikaškim vestima sa mojim bratom Urošem, on je jedan od malo njih koji je spoznao tajnu muzike i istinu o njoj. Ovaj interviju možete pročitati u celini jer je u "čikaškim vestima" objavljen u skraćenom izdanju:

Takodje kada pročitate interviju zamolio bih vas i da pročitate Novi Zavet Otkrovenje gl;8, kako to izgleda kada ANDJELI zatrube, pa se dobro zamislite kakva je moć u zvuku i muzici!




Interviju Uroša Markovića za "čikaške Vesti"

Piše: Mila Filipović

Mila: Uroše, muzika je medij kroz koji proslavljaš Isusa Hrista i približavaš ga ljudima, nastojeći da slaviš veru i nadu u spasenje. Nije bas čest slučaj da se život odvija u tom smeru, a tebe je život sa Dorćola doveo u jedan drugi centar sveta, da tamo nastaviš svoju misiju. Kako si prepoznao tu snagu u sebi, i kada si počeo da je kroz muziku artikulišeš?

Uroš: Muzika je divan dar od Boga. Čovek je prihvatio dar ali ga je zloupotrebio. Svrha muzike je da proslavlja Gospoda Boga (Psalm 150), da uzdiže Isusa Hrista, da se svira i da se peva o Isusovoj savršenoj ljubavi, o Isusovoj milosti, o spasenju naših duša kroz Isusa. Svrha muzike je i da širi dobru vest (Jevanđelje). (po Jovanu 3:16)16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni. Dakle centar nasih života treba da bude Isus, i sve što radimo da slavi Isusa, a posebno muzika koju sviramo. Medutim čovek je sebe stavio u centar, i sam sebe proslavlja, dakle piše, svira, govori, pravi filmove..........o sebi. Drugim rečima čovek hoće da bude Bog, a ustvari iza toga je čovekova želja da vlada, da bude iznad drugih, da ima autoritet, moć. Čovek bez Boga je životinja. Kao i ostale životinje, vodi se instiktima (posebno seksualnim), ide samo za svojim interesima, hoće ono što on hoće, kad on hoće...Kao rezultat ovog čovekovog izbora, da stavi sebe u centar, mi vidimo čovekov pad, što se reflektuje i u njegovoj umetnosti.( 2 Poslanica Timotiju, Glava 3) Svako može da napravi izbor za sebe. Svako može da se ponovo rodi u Isusu. Nikad nije kasno, jer ništa ne može da nas odvoji od Božije ljubavi (Poslanica Rimljanima) Isus nije došao da nas kazni, već da nam pomogne. Svaka reč koju je izgovorio, svako delo koje je učinio je za naše dobro. I ako bi samo radili ono što on kaže, imali bi perfektan svet. Za početak, ne bi bilo laži, prevare, nasilja, preljube, razvoda,... ako bi smo živeli kako Isus kaze. Ali još da kažem da će Isus da dođe ponovo, ovog puta ne kao spasitelj, već kao sudija, i svima će suditi i predsedniku, i prosjaku,.... svima. Eto ja tako živim i širim dobru vest da je spasenje u Isusu i da svako može da pije vodu života sa ovog večnog izvora, i da nikad više ne bude žedan. Istina, čudni su Božiji putevi. Sa Dorćola do New York-a došao sam hodajući po vodi, preko okeana. Kad kažem Dorćol, mislim na donji Dorćol, jer mnogi ljudi ne znaju da je velika razlika izmedu donjeg i gornjeg Dorćola. Ulica Cara Dusana je granica. Svi znamo šta je bio Beograd 90-tih. Ono što je za mene bilo najbitnije u tom periodu, jeste da sam se ponovo rodio u Isusu Hristu. Imao sam viziju i tako sam započeo misiju. Isus me je zvao i ja sam krenuo. Krajem 97-me god. sam otišao u Pariz. Tamo sam proveo malo više od godinu dana. Onda sam 23 Marta 99-te god. došao u Boston. Svi znamo da je 24 Marta 99 počelo bombardovanje Srbije od strane NATO-a, na čelu sa USA.

To me je potpuno izbacilo iz ritma, ali u procesu sam naučio da se molim za neprijatelje. Posto sam ispao iz ritma, proveo sam malo više od godinu dana u Bostonu. U leto 2000-te sam konačno stigao u New York City.

Bitno je da spomenem da na ovom putu od Dorćola do NYC, preko Pariza i Bostona, nisam imao nikakve pare, niti sam ikoga poznavao, niti sam znao jezike (francuski, engleski) Ono što za čoveka nije moguće, za Boga je sve moguće. Ovo kažem kao ohrabrenje onima koji su pozvani od Boga, ali se kolebaju jer pokušavaju da racionalizuju, a nema logike. Sve što je potrebno je vera u Isusa koji nas jača. Eto tako sam samo mrdao noge, pravio korake, a Dobri Gospod je upravljao i vera u Isusa je tlo na kome stojim. Kad sam konačno stigao u NYC prestao sam da sviram muziku koja nije u službi Boga. Započeo sam Gospel-Jazz pravac što znači Jevanđelje-Jazz, ili Dobra Vest-Jazz.

Dakle počeo sam da koristim Jazz kao muzičku formu da proslavljam Isusa, što u stvari i jeste originalna forma Jazz muzike. Tako je i nastala Jazz muzika u New Orleans-u, početkom 20 veka. Čak i danas limeni orkestri sviraju Gospel pesme. Počeo sam da sviram tamo gde je najpotrebnije: centri za beskućnike, centri za skidanje sa droge, alkohola...starački domovi.......na mestima gde je potrebna nada, vera, a pre svega Isus Hristos. U procesu sam počeo i da propovedam Dobru Vest, i da pozivam ljude da se ponovo rode u Isusu.

Mila: Jazz je američko podrucje, i znam da ni jednom muzičaru izvan ovih prostora nije lako da kroz Jazz postignu uspeh. Je li tvoja energija, volja i emocija koju kroz muziku šalješ ipak za tebe utrla neki drugi put, kojim idu i oni koji slušaju tvoju muziku?

Uroš: Jazz je dosao iz crkve(Afro-Američka Crkve), kao i Blues. Blues je ustvari Gospel muzika sa promenjenim rečima, i bez Svetog Duha. Kao što rekoh čovek je umesto Isusa u centar stavio sebe. Pa umesto "Volim te Isuse jer ti dade svoj život za nas, i ustade trećeg dana i pokaza nam da si ti Put, Svetlost i Život", došlo je do "Volim te baby, zato što imaš dobro dupe, mešaj, oooo jeee", i ovo su nazvali Blues, a muzika je ista tehnički, ali se duhovno promenila. U toj novoj muzici Blues nema Svetog Duha, a akordi i ritam su isti, i kad se svira instrumentalno, bez reči, velika je razlika izmedu Blues i Gospel muzike i ako je tehnički isto. Razlika je duhovne prirode, i ima drugačiji efekat na slušaoce. Jazz je isto to samo na mnogo višem tehničkom nivou. Uglavnom većina Jazz velikana dolazi direktno iz crkve, razvili su pristup instrumentima, improvizaciju, doveli su samu muziku na tehnički vrhunac, ali u procesu su sebe stavili u centar, i kao rezultat živeli, tragične živote. Jazz treba vratiti u crkvu gde i pripada.

A to sto sam iz Srbije, vidim kao prednost u svetu muzike, jer mogu da kažem da smo mi Srbi ubedljivo najtalentovaniji narod na planeti, što se može pokazati i matematičkim statistikama, a jos lakše kroz istoriju i sadašnjost. Ali to znači kome je mnogo dato on toga se mnogo i očekuje. Mislim da nase vreme tek dolazi, ali se moramo okrenuti Isusu, kao nikada do sada.

Pored mene ovde žive i rade neverovatni muzičari Srbi: Rale i Alma Mičić, Marko Đorđevic i Milan Milanović.

Mila: Proglašen si za Njujorčanina nedelje, zbog svega što si uspeo da ucčniš kroz svoju misiju. Dotakao si mnoge, na razlicite načine, pomogao mnogima da spoznaju veru i pronaču put. Koliko ovo priznanje za tebe znaci i je li dodatni motiv za buduća dela?

Uroš: Da proglašen sam za Njujorčanina nedelje od strane tv stanice NY1, 12 Decembra 2008. Nisam ja taj koji zaslužuje kredit, već Isus. Mnogi mi prilaze i hoće da me stave u ulogu muzičkog genija, čoveka koji ima moć da transformiše ljude i njihove živote.....posebno mediji, ali ja neću prihvatiti tu ulogu jer to nije istina. Isus je taj koji ima pravu moć, ljubav, oproštaj,........ večni život. Neki kažu da ponekad svetlo izlazi iz mene. To svetlo je Isus Hristos, ne ja. Ja sam samo instrument u njegovim rukama. Kao npr. saksofon u rukama najboljeg saksofoniste u univerzumu. Kad on počne da duva, svira u taj saksofon, predivna muzika počne da izlazi i svi su srećni, ali saksofon bez tog svirača je nista, parče metala, sam instrument ne može da pravi muziku. A kad sam već ovde isto da kazem da taj isti instrument moze da dođe i do ruku drugih svirača, koji ne sviraju tu divnu muziku. Dakle poenta je, predaj sebe u ruke Isusa. Pusti njega da on svira kroz tebe i neverovatne stvari će se desiti.

Mila: Uskoro će izaci tvoj album, za CTA Records. Kako je došlo do saradnje sa Raletom Mičićem i njegovom produkcijskom kucom, kako publika reaguje na melodije koje im donosis?

Uroš: Album Jesus Saves je izdat 1 Oktobra 2008 za CTA Records. Eric Lewis je svirao klavir, Reginald Veal - Bass, i naravno ja bubnjeve. Moram da napomenem da su ovo jedni od najboljih muzičara na svetu trenutno. Snimljeno je u jednom od najboljih studija. Snimao je jedan od najboljih snimatelja James Farber i producirao je jedan od najboljih producenata (i gitarista) Rale Mičić. Snimljeno je za par sati direktno na dva kanala. Reakcije su fantasticne, čak se pušta po radio stanicama svaki dan po celoj Americi. Mogao bih dosta da pričam o ovom albumu, ali to ću da ostavim slušaocima.

Mila: Pretpostavljam da se mnogi često čude tvom odnosu prema svetu, životu, pa i muzici. Jesmo li u ovo vreme hiperprodukcije, hiper otudjenosti, multimedijalnosti i globalizma, pomalo zaboravili na veru, i kako je možemo povratiti i vratiti se suštini i sebi?

Uroš: Da mnogi se čude. Najčudnije im je to što ja ne idem za parama. Ja uglavnom sviram za bezkućnike za dzabe, ne dobijam nikakve pare. Bog vodi računa o svojim ljudima. Moja plata je na nebu, a ne ovde. A dok sam ovde Bog mi daje ono što pare ne mogu da kupe. Zdravlje, npr. nisam bio bolestan zadnjih 20god., hvala Bogu, koja je cena toga? Sreća, zadovoljstvo, ljubav, ....... ne mogu pare to da kupe. U ovo vreme hiper-ultra-mega, vidimo raspad porodice. Vidimo rast lažnih religija: karijera, finansiska nezavisnost, darvinizam....... Kao rezultat raspada porodice vidimo pad moralnih vrednosti i kreaciju novih sistema vrednosti koji vode u totalnu destrukciju i propast. U suštini sve se dešava tačno onako kako piše u bibliji da će da bude. A za mnoge će da bude plač i škrgut zubima. Ali isto moram da kazem da će za nas Isusove, biti veliko veselje jer ćemo konačno doći u taj grad gde su ulice od zlata, gde nema bolesti, gladi, bola, plakanja, ratova, umiranja... a što je najvažnije bićemo u prisustvu Boga Oca i Jagnjeta Isusa.

Mila: Koju bi životnu priču ili poruku, koji su ti oni zbog kojih stvaras, uputili , izdvojio kao najupečatljiviju, onu koju nikada nečeš zaboraviti?

Uroš: Ima mnogo dirljivih priča, ne stotine vec hiljade. Mogao bih svasta da izdvoijim npr. kada se grupa korisnika kreka (verovatno najteža droga) predala Isusu, i kad su izašli počeli su svima da pričaju šta im se desilo, pa čak i dileru koji im je prodavao krek. Tom dileru se to nije ni malo svidelo, pa sledeći put kad smo svirali na tom mestu i on je došao da vidi, kako je to ostao bez mušterija, i u procesu, i on se predao Isusu, koji ih je sve izlečio na licu mesta. Pa sad svi zajedno idu unaokolo i dele dobru vest sa drugima. Mogao bih da izdvojim kada se čovek otreznio od alkohola i droge posle 40 godina i prvi put, u treznom stanju video svoju ćerku i unuke. Ima stvarno mnogo priča koje bih mogao da ispričam, ali ni jedna nije ni blizu onih priča iz Biblije, kad je Isus išao i lečio sve na koje je nailazio. I slep je progledao, i bogalj prohodao, i paralizovan ustao, i gluv dobio sluh,......... čak je i mrtav oživeo.

Ono sto je predivno iz svih ovih dogadja je da Isus nije jednostavno izlečio slepog, pa da on sad može da vidi, nego je taj ceo dogadjaj, namenjen za izlečenje naših duša danas. A ono što nikad neću zaboraviti je kada je Isus došao u moj život, i izveo najveće čudo od svih čuda, a to je da On, koji je Početak i Kraj, koji je bio, jeste i biće, Alfa i Omega, Tvorac Univerzuma, Spasioc Čovecanstva, ISUS HRISTOS voli nas grešnike ovakve kakvi smo. Slava Isusu večna. Amin!