среда, 08. април 2009.

SLOVO O PASHI

Trebalo je da postrada ali ne od tebe. Trebalo je da obesčašćen bude ali ne od tebe. Trebalo ja da osuđen bude ali ne od tebe. Trebalo je da obešen bude i razapet ali ne desnicom tvojom. Jer On kao jagnje vođen i kao ovca zaklan, od služenja svetu nas iskupi kao iz zemlje egipatske. i od ropstva đavolu nas izbavi kao od ruke Faraonove, i duše naše zapečati Duhom Svojim i udove tela našeg krvlju Svojom.

Piše: Sveti Sluga OCA NEBESKOG I ISUSA HRISTA
Meliton Sardski

Pismo o izlasku Jevreja je pročitano, i reči tajne su razjašnjene: kao ovca kolje se, i kao narod spasava se. Tako vozljubljeni razumite - ovo je novo i staro, večno i vremeno, propadivo i nepropadivo. smrtno i besmrtno Pashe tainstvo. Staro po zakonu novo po Reči, vremenito kroz praobraz, večno kroz blagodat, kroz zaklanje ovce propadivo, kroz život Gospodnji nepropadivo, kroz pogrebenje u zemlji - smrtno, kroz vaskrsenje iz mrtvih - besmrtno.

Stari zakon - nova Reč, vremeni praobraz - večna blagodat, propadiva ovca - nepropadivi Gospod, kao jagnje zaklan - vaskrse kao Bog. Jer "kao ovca na zaklanje bi vođen" ali ovca ne beše, i kao jagnje bezglasno, ali jagnje ne beše.

Jer to beše praobrazom , a ovo se kao istina nađe.

Jer mesto jagnjeta

BOG postade

i umesto ovce - čovek, u čoveku - Hristos, Koji je u sebe smesti sve. I evo, ovce zaklanje i pashe praznovanje i zakona pisanje u Hristu smesti se, kroz Koga sve u starom zakonu biše, i u novoj reči još više. Jer zakon - Reč postade, i stari - novi - izišavši iz Siona i Jerusalima - zapovest blagodat postade, i praobraz - istina, i jagnje - Sin, i ovca - čovek, i čovek - Bog.

Jer kao Sin rodi se i kao jagnje povede se, kao ovca bi zaklan, kao čovek pogreben, kao Bog iz mrtvih vaskrse budući po prirodi Bog i čovek. On Koji jeste sve, Koji sudi - zakon, Koji uči - Logos, Koji spasava - blagodat, Koji rađa - Otac, Koji je rođen - Sin, Koji strada - ovca, Koji je pokopan - čovek, Koji vaskrse - Bog.

On je Isus Hristos - kome slava vavek. Amin.

To je Pashe tajinstvo u Zakonu što je napisano o čemu smo ukratko počitali. Reč Pisma o tome objasnih, kako Bog u Egipat posla Mojsija, kada je hteo da Farona kazni podvrgne, a Izrailja da od kazne izbavi rukom Mojsijevom. "Uzmi, kaže, Jagnje čisto i neporočno, i uveče zajedno sa sinovima Izrailjevim zkolji ga, a noću ga jedite s pažnjom, i kosti njegove nemojte slomiti.

Tako govorite i činite. Za jednu noć ga pojedite po domovima i po rodovima vašim, opasavši bedra vaša, i žezal neka bude u ruci vašoj. Jer ovo je Pasha Gospodnja večni spomen sinovima Izrailjevim.

Uzveši krv ovce pomažite dveri domova vaših, i stavite na gornji prag znak krvi za ustrašenje anđela.

Jer ja ću poraziti Egipat, i u jednoj noći ostaće bezdetan, od čoveka do živničeta". Tada Mojsije, zaklavši ovcu i savršivši noću tajnu zajedno sa sinovima Izrailjevim, zapečati vrata domova da zaštiti ljude i ustraši anđela. Kada se ovca kolje i Pasha kada se jede, tajna kada se savšava, narod kada se raduje, i Izrailj kada se zapečaćuje, tada dolazi Anđeo koji poražava Egipat.

U tajnu neupućenog, koji u Pashi ne učestvuje, krvlju nezapečaćenog, Duhom nezaštićenog, neprijatelja, nevernoga, za jednu noć porazi, i bezdetnim učini. Jer anđeo obišavši Izrailj i videvši ga zapečaćenog krvlju jagnjeta, otide na Egipat, i tvrdoglavoga Faraona kroz plač ukroti, ne odenuvši samo njega u odeću žalosti i u haljinu poderanu, nego i sav Egipat u poderano zavi, dok rida za prvencima svojim. Jer sav se Egipat u bolu i ranama rodi, u suzama i ridanju, i Faraonu ožalošćen priđe, ne toliko izgledom nego u duši. Ne behu poderane samo haljine njihove, već i uživanje njihovo u grudima. I novi prizor se pokaza: jedni se udaraše, drugi ridaše, a posred njih Faraon plakaše, u kostretu i pepelu sedeći, kao odećom bola, najcrnjom tamom obuzet, i sav se Egipat plačem, kao hitonom odenu.

Jer pred faraonom
Egipat ležaše, kao odežda plača. Takav se hiton pokaza na telu neprijatelja, u takvu odeždu Anđeo pravde obuče tvrdokornog Faraona: u plač gorki, u tamu nepreglednu, u bezdetnost ga odenu. I beše anđeo nad prvencima Egipatskim, i brza i nezasita beše smrt prvenaca njegovih. I mogao se videti novi spomenik mrtvima, na jedan mig palima, i oni što /u postelji/ ležaše hranom smrti postadoše.

Za novu nesreću ako čujete - začudite se, jer se tada egipćani obukoše, u noć dugu i u tamu neprozirnu. I smrt nalazi, i anđeo pogubljuje, i ad odvlači, prvence njihove. Ali, gle - o novijem i strašnijem ćete čuti. u neprozirnoj tami, nenasita smrt se sakri, i po tami pipaše nesrećni Egipćani, i smrt proždre prvorodne, po naredbi Anđela. Tame ko se kosnuo, smrt ga odvede. Ko od prvorodnih rukom uhvati telo tame duša mu se preplaši, kukavno i u strahu on povika: "Ko se dohvati desnice moje? Od koga drhti duša moja? Ko tamom obvi sve telo moje? Ako si ti oče - pomagaj, ako si ti majko - sažali se, ako si ti brate - govori, ako si prijatelj - stani, ako si neprijatelj - odstupi, jer ja sam prvorođeni".

Zamuknu prvorođeni, duboka tišina ga obvi govoreći: "Prvenac ti si moj! Prednaznačen meni, tišini smrti". A neki drugi prvorodni, videvši da /smrt/ hvata takve, poreče sebe, da gorkom smrću ne umre: "Nisam prvorođeni, kao treći rodih se". Ali prevara prvorodnoga nemoćna bi, i on u ćutnju pade. U jednome trenu, prvorodni porod egipatski pogibe.

Prvozačeti, prvorodni, željeni, kao zaklan na zemlju pade, i ne samo od ljudi nego i od životinja beslovesnih. Rika se po svoj zemlju začu, jer životinje oplakivaše porod svoj.

Jer telad

i ždrebad,
i druge /mlade/ rođene i mlekom hranjene, gorko i tužno oplakivaše /životinje/ prvorođene svoje. Ridanje i plač bi zbog pogibli ljudi, za mrtvim prvorodnima. I sav se Egipat smradom ispuni od tela nepogrebenih.

Strašan se prizor ukaza, majke egipatske sa raspuštenim kosama oci razuma pomućenog na jeziku egipatskom strašno vikaše:
"U jednom trenu tako strašno bezdetni ostadosmo, bez prvorođenih nađosmo se".

U grudi sebe biše, i u tom plesu smrti rukama se udaraše. Nesreća takva na Egipat dolete. nenadano mu decu njegovu ote. A Izrailj zaklanom ovcom zaštićen bi, i prolivenom krvlju se prosvetli i smrt ovce stenom naroda se nađe.

O tajinstva novog i neizrecivog! Zaklanje ovce Izrailj izbavi, i smrt ovce život naroda postade, i krv njena Anđela odvrati. Reci mi Anđele, zašto si se odvratio? Radi ovce zaklane ili radi života Gospodnjeg? Radi smrti ovce ili praobraza Gospodnjeg, radi krvi ovce ili radi Duha Gospodnjeg? Jasno je da si se ustrašio, tajinstvo Gospodnje videći u ovci sriveno, život Gospodnji - u ovci zaklanoj, u smrti ovce - obraz Gospodnji. Toga radi Izrailja nisi porazio, a Egipat si bezdetnim učinio. Tajinstvo novo kakvo je: Egipat u pogibli poražen a Izrailj za spasenje sačuvan? O sili tajne poslušajte! O čemu se govorilo i što se dogodilo, ljubljeni, ništa nije bez značenja i predznamenja. Jer sve što se događalo i o čemu se pripovedalo radi primera zbilo se: kao pripovest ispričano - praobraz je, da bi se ono što se zbilo praobrazom pokazalo, i da bi se ispričano praobrazom prosvetlilo.

Ako nije predustrojeno ne može se delo zbiti. I zar se buduće kroz ikonu podobija ne otkriva? Jer se tako izobraženje budućeg savršava,

kao iz voska,

kao iz gline,

kao iz drveta,

buduće vidljivim postade, veličinom veće, u snazi silnije, po obliku prekrasno, po ustrojstvu bogato, kroz malo i propadivo vidljivo postade. Jer kada se zbude ono čega se praobrazom javilo, onda to, što obraz budućega sadržaše kao nekorisno otpušta se, i obraz po prirodi mesto ustupa istini što delatno postoji. Što je u časti bilo bez časti osteje, a zaista dostoslavno se projavljuje. Jer sve svoje vreme ima praobraz svoje a stvarnost svoje. Istine obraz tvoriš. Želiš ga jer u njemu ikonu budućega gledaš. Stvarnost umesto obraza prinosiš. Njega želiš jer u njemu pred tobom istina stoji. Delo savršavaš, i njega samo želiš, i njega samo ljubiš, u njemu samom i praobraz i stvarnost i istinu gledajući. Kako se to zbiva na primeru tljenih, tako i netljenih, kako zemaljskih, tako i nebeskih. Kako su spasenje i istina u narodu Izrailjevom predizobraženi, i dogmati evanđelski tako su zakonom predpropovedani.

Narod postade obraz predopredeljeni, a zakon - primer zapisani. Jevnđelje jest izrečenje zakona i ispunjenje, a Crkva istine smestilište.

Čast svoju obraz u istini ima, i razloženjem primer se čudesan pokaza. Narod, dakle, u časti beše, jer se Crkva projavi, i zakon čudesan beše, jer Jevanđelje prosija. Crkva kako se uzdigla, i Jevanđelje proizišlo, praobraz se ispraznio, silu istini predavši, i Zakon se ispunio, silu Jevanđelju predavši.

Praobraz kako se istoščio obraz predavši onome po prirodi što je istinito, i pripovest se istoščila, razloženjem /tumačenjem/ se prosvetljujući. I Zakon tako se ispuni Jevanđelje kada je prosijalo i narod se istoščio Crkva kada je osnovana, i obraz se razrušio, javljanjem Gospodnjim , i ono što je nekada imalo čast sada je izgubi jer se po prirodi časno projavi.

Jer zaklalje ovce nekada dragoceno beše, a sada je bez časti radi života Gospodnjeg; I smrt ovde dragocena beše, a sada je bez časti radi spasenja Gospodnjeg; I krv ovce dragocena beše, a sada je bez časti radi Duha Gospodnjeg; I bezglasno Jagnje dragoceno beše, a sada je bez časti radi neporočnoga Sina; I niži zemaljski hram dragocen beše, a sada je bez časti radi Hrista Koji je sviše; I donji Jerusalim dragocen beše, a sada je bez časti radi gornjeg Jerusalima; I usko naleđe dragoceno beše, a sada je bez časti radi široke blagodati; Jer slava se Božija ne projavi na malome mestu niti na jednom parčetu zemlje, već se na sve krajeve vaseljene izli blagodat Njegova, i Svedržitelj Bog ustanovi skiniju Svoju kroz Isusa Hrista, kome slava u vekove. Amin.

Propoved ste poslušali o praobrazu i ispunjenju njegovom; Slušajte sada o ustrojenju tajne. Pasha šta je? Od zbivanja je ime svoje dobila: Od stradati nastalo je stradnje . Spoznajte ko strada i ko stradajućem sastradava. Spoznajte radi čega Gospod na zemlju dođe da bi se u stradnje obukavši više nebesa uzvisio.

“U početku stvori Bog nebo i zemlju

posredstvom Logosa sve stvori nebo i zemlju i sve što je na njima
I čoveka na zemlji stvori i ovako mu disanje dade.
U Raj ga postavi u Edem istočni u njemu radostan da boravi i kao zakon zapovest mu dade: “Od svakog drveta koje je u raju jedite, ali od drveta poznanja dobra i zla ne kušajte. Jer u onaj dan kada od njega okušate umrećete”.
Po prirodi je čovek i za dobro i za zlo sposoban.

Kao što zemlja seme prima, primio je on savet neprijatelja i slastoljubca,
i drveta se kosnuvši zapovest prekrši Bogu neposlušan postavši.
I izgnan tako on bi u svet ovaj kao sužnji u okove.
Kade se čovek namnožio i star postao, i zbog kušanja od drveta u zemlju se vratio, kao naledstvo za njim deca mu ostadoše.



A deci on u nasledstvo ostavi ne čistotu
- nego blud,


ne netruležnost
- nego truležnost,

ne čast
- nego beščašće,




ne slobodu
- nego ropstvo,


ne carstvo
- nego tiraniju,



ne život
- nego smrt,
ne spasenje

- nego pogibelj.
I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj i na čelima njihovim. Da niko ne može kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj ime njenog. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest!
(Novi Zavet, Otkrivenje gl.13.)


Nova je strašna postala pogibelj ljudi na zemlji.


Ovo ih tada snađe: tiranski ih greh ugrabi i u zemlju pohote behu odvedeni, u nenasitoj nasladi gde se utopiše. u preljubu, u blud, u raspusnost, u pohotu, u srebroljublje, u ubistva, u krvoprolića, u tiraniju zla, u tiraniju bezakonja. Jer i otac na sina mač podiže, i sin na oca rukom zamahnu grudi koje ga dojiše bezbožnik udari i brat brata ubi Stranac stranca okleveta, i prijatelj prijatelja ubi i tiranskom desnicom čovek čoveka prekla. Na zemlji tako svi postadoše jedni – čovekoubice drugi – bratoubice jedni – oceubice drugi – detoubice.

Ali nađe se i nešto od ovoga strašnije i novo: mati se neka kosnula, tela koje je rodila, zagrizavši u ono što je svojim grudima hranila,
i plod utrobe svoje u utrobu je vratila,
i nesrećna mati strašni grob postade, progutavši čedo koje je u utrobi nosila .

Neću više govoriti! Jer se međ` ljudima mnogo drugih čudnih i strašnih reči pojavi. Otac sa kćeri leže u postelju i mati sa sinom i brat sa sestrom

i muškarac s muškarcem

i svaki “rže na ženu bližnjeg svoga”

Greh se nad njima razveselio Satrudnikom smrti budući on predvodnik duša ljudskih postade telesa mrtva za hranu joj spravivši. I svaka plot pod greh podpade i svako telo pod smrt iz telesnog doma svaka duša bi iseljena.

Što je od zemlje beše uzeto u zemlju se vrati i od Boga što beše darovano u ad se zaključa i lepoga saglasja nasta razrušenje i telo dobro se rastoče. Jer smrt čoveka razdvoji. Nova ga nesreća i osvajanje stiže. Kao sužanj u senku smrti odvučeni i ikona Očeva ležaše pusta. Zbog toga se tainstvo Pasha na telu Gospodnjem ispuni. Ranije je Gospod ukazao na stradanje Svoje preko

patrijaraha
preko proroka
i preko sveg naroda, kroz proroke i zakon /sve/ zapečativši.

Jer buduće novo i veliko postade, od davnina ugotovljeno, da bi mu, kad` se zbude, poverovali jer je od davnine predobraženo.

Tako i tainstvo Gospodnje, izdavna predobraženo, vidljivim danas postade i verom se savrši, ako se ljudima i novim učini. Jer tainstvo Gospodnje je staro i novo - staro po predobrazu - novo po blagodati. Ako li na obraz taj pogledaš, kroz ispunjenje ćeš ga stinitim spoznati.

Ako li videti želiš Gospodnje tainstvo pogledaj na Avelja - podobno ubijenog

na Isaaka - podobnosvezanog
na Josifa - podobno prodanoga
na Mojsija - podobno ostavljenoga
na Davida - podobno gonjenog

na proroke, podobno za Hrista stradale.

I na jagnje pogledaj u zemlji egipatskoj zaklano, što Egipat porazi i Izrailja spase krvlju svojom. Tainstvo je Gospodnje i glasom proročkim propovedano jer

Mojsije narodu govoraše:
"i videćete život vaš, kao noć i dan visi pred očima vašim i nećete poverovati u život vaš".

David govori:
"Zašto se uzbuniše narodi i plemena smisliše zaludne stvari? Sabraše se carevi zemaljski i knezovi se okupiše zajedno, na Gospoda i na Pomazanika Njegovog.

I Jeremija kaže:
"A bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znadoh da se dogovaraju na me: oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da se ime Njegovo više ne spominje".

A Isaija:
"kao jagnje na zaklanje bi vođen i kao ovca nema pred onim koji ga striže ne otvori usta svoja a rod Njegov ko će iskazati?"

Mnogi su proroci mnogo drugoga propovedali o tajni Pashe koja je Hristos; Njemu slava u vekove. Amin. On Koji je na zemlju s nebesa došao,

Devicom majkom se obukao ,

i kao čovek proizišao, stradanje stradajućeg primi, telom sposobnim za stradanje, stradanje tela razruši, a duhom Koji ne umire, smrt - čovekoubicu - pogubi. Jer On kao jagnje vođen i kao ovca zaklan, od služenja svetu nas iskupi kao iz zemlje egipatske. i od ropstva đavolu nas izbavi kao od ruke Faraonove, i duše naše zapečati Duhom Svojim i udove tela našeg krvlju Svojom. On je Taj Koji je razrešio stid smrti đavola žalosnim ostavivši kao Mojsije Faraona. On je Taj Koji je porazio bezakonje i nepravdu bezdetnom učinio kao Mojsije Egipat. On nas je izveo iz ropstva u slobodu, iz tame u svetlost, iz smrti u život, iz tiranije u Carstvo večno novim sveštenstvom nas učinivši i narodom izabranim, večnim. On je Pasha našeg spasenja, On je Onaj koji je od mnogih pretrpeo mnogo, On je u Avelju ubijen u Isaaku svezan, u Josifu prodan, u Mojsiju ostavljen, u jagnjetu zaklan, u Davidu gonjen, u prorocima besčašćen On je od Djeve ovaploćen, na krstu obešen, u zemlju pogreben, iz mrtvi Vaskrsao, na visinu nebesku se Vazneo. On je jagnje bez glasa, On je jagnje ubijeno, On je rođen od Marije prekrasne ovčice. On je uzet iz stada, na zaklanje vučen, uveče žrtvovan, i noću pogreben, na krstu kost Njegova nije slomljena, u zemlji nije se rastočio, iz mrtvih je vaskrsao iz donjega groba čoveka vaskrsnuvši. On je ubijen. A gde je Ubijen?

Posred Jerusalima.

Radi čega? Jer je hrome isceljivao i prokažene čistio slepima svetlost davao iz mrtvih vaskrsavao. Zbog toga je On postradao.

O tome je zapisano u zakonu i prorocima: "uzvratiše mi zla za dobro i besplodonost učiniše duši mojoj smišljahu protiv mene zlo govoreći: svežimo pravednika jer nam je nekoristan. Šta to učini - o Izrailje - nepravdu novu? Obesčastio si Njega Koji te je je poštovao; Obezslavio si Onoga Koji te je proslavio; Odbacio si Onoga Koji te je obznanio; Odrekao si Onoga Koji te je propovedao; Usmrtio si Onoga koji te je oživeo; Šta to učini, o Izrailje? Ali, nije li za tebe pisano: "Ne prolivaj krv pravenika, da strašnom smrću ne umreš"? "A Ja - govori Izrailj, ubih Gospoda". Zašto? "Jer je trebalo da postrada." Obmanjuješ se Izrailje, o Gospodnjoj žrtvi tako mudrujući.

Trebalo je da postrada - ali ne od tebe. Trebalo je da obesčašćen bude - ali ne od tebe. Trebalo ja da osuđen bude - ali ne od tebe. Trebalo je da obešen bude (razapet) - ali ne desnicom tvojom. Kakvim glasom, Izrailje, treba da zavapiš Gospodu: "O Vladiko! Ako je i bilo potrebno da Sin Tvoj postrada i ako je takva bila volja Tvoja, neka posrtada - ali ne od mene neka postarda od inoplemenika, suđen neka bude od neobrezanih, tiranska desnica neka Ga raspne - a ne moja"! A ti Izrailje ne zavapi tako Bogu, Žrtvu očišćenja ne prinese Vladici, Ne smuti se od dela Njegovih. Nije te posramila ni suha ruka Telu povraćena Ni oči slepe Njegovom rukom otvorene, Ni telo oduzeto Glasom njegovim podignuto Ni najnovije te znamenje nije posramilo,

Mrtvac četvorodnevni kada je iz groba podignut

A ti si, prenebregnuvši sve to, Večerom spremao za zaklanje Gospoda.

Prigotovio si Mu oštre klince i lažno svedočenje Sveze i udarce, Ocat i žuč, Mač i muku , Kao za razbojnika ubicu. Jer ti rane nanese telu Njegovom,

I trnje si stavio na Glavu Njegovu,

I svezao si dobre ruke Njegove, Što te od zemlje stvoriše, I dobra si usta Njegova, Što te životom pojiše, Napojio žuči I na veliki si praznik Gospoda svoga ubio. Ti si se veselio - On je stradao; Ti si pio vino i hleb jeo - On ocat i žuč; Ti si imao veselo lice - On pomračeno; Ti si se radovao - On je tugovao; Ti si pevao - On je bio osuđen; Ti si zapovedao - On je bio raspet; Ti si igrao - On je bio pogreben;

Ti si ležao na mekoj postelji - On u grobu i plaštanici;

O Izrailje bezakoni, Zašto tu novu nepravdu učini, Novim stradanjima podvrgnuvši tvoga Gospoda, Vladiku tvoga, Koji te je sazdao, Koji te je uzveličao, Koji te je Izrailjem nazvao? Nisi se pokazao Izrailjem, Jer nisi Boga video, Nisi spoznao, Da je On prvorođeni Božiji,

Koji je pre danice rođen,

Koji je svet stvorio,

Koji je dan prosvetlio,

Koji je tamu razdelio,

Koji je prvu granicu postavio,

Koji je zemlju obesio,

Koji je bezdan ugasio,

Koji je rasprostro nebeski svod,

Koji je vaseljenu ukrasio.

Koji je zvezde nebeske ustrojio,

Koji je svetila zažežao,
Koji je anđele na nebu stvorio, Koji je prestole tamo postavio,

Koji je na zemlji čoveka stvorio.

On je Taj Koji je tebe odabrao,

Koji te je vodio, Od Adama

do Noja,

Od Noja do Avraama,

Od Avraama do Isaaka

i do Jakova, I dvanaestorice patrijaraha.

On te je u Egipat odveo, I sačuvao te tamo i nahranio,

I On je pred tobom hodio u stubu ognjenome, I On te je oblakom pokrio,

I On je razdelio Crveno more,

I On te je proveo, I On je neprijatelja tvoga razvejao. On ti manu s neba dade Iz stene te napoji Na Horivu ti Zakon dade Dade ti zemlju u nasleđe Poslao ti je proroke Careve ti podigao On je tebi prišao Iscelivši tvoja stradanja I tvoje mrtve vaskrsnuvši. On je Taj, Koga si unizio On je Taj, Koga si oklevetao On je Taj, Koga si ubio On je Taj, Koga si oglobio Dve drahme tražeći za glavu Njegovu Neblagodarni Izrailje, Priđi i sudi se predamnom za neblagodarnost Tvoju! Koliko si procenio da vredi što te je vodio? Koliko si procenio da vredi izbranje otaca tvojih? Koliko si procenio da vredi odlazak u Egipat I hrana data ti preko dobrog Josifa? Koliko vredi deset zala? Koliko si procenio stub noćni i oblak dnevni I prelazak preko Crvenog mora? Koliko ceniš manu s neba? Koliko vodu iz stene? Na Horivu Zakon ti dat Obećanje zemlje i naslelje I tamošnje darove?

Koliko one što su stradali ceniš Koje On isceli dok je s tobom bio?

Proceni mi koliko vredi ruka suha telu prisajedinjena.
Daj cenu za slepe od rođenja Koje On glasom svojim privede svetlu.

Daj cenu za one što mrtvi ležaše Koje on iz groba podiže Nakon tri i četiri dana.

Besceni su darovi Njegovi tebi, A ti prezrevši ih Neblagodarnošću si Mu uzvratio Zlo si Mu za dobro dao Pečal umesto radosti Smrt umesto života Zbog čega je bilo nužno da umreš. Kada cara naroda uhvate neprijatelji Za njega se rat otpočinje Zidovi se ruše Grad se osvaja Otkupnina se daje Poslanici se šalju Da bi ga uzeli Da bi ga živoga vratili Ili mrtvog pokopali. A ti si glas svoj podigao na Gospoda tvoga Kome su se narodi poklonili Neobrezani se udivili Narodi Ga proslavili, Radi Koga je

Pilat ruke oprao,

A ti si Ga na veliki praznik ubio. Zbog toga ti je gorak praznik presnih hlebova Kako je napisano: «S hlebom presnim i zeljem gorkim neka jedu» Gorki su klinovi tvoji zašiljeni gorak je jezik tvoj zaoštren gorki su tvoji lažni svedoci što ih postavi gorke su šibe koje si pripremio

Gorke su rane koje si naneo

gorak je Juda kome si platu dao gorak Irod za kojim si krenuog je Kajafa kome si poverovao gorka žuč koju si pripremiog je ocat koji si napravio gorko trnje koje si odrezao gorke su ti ruke, koje si krvlju uprljao
Ubivši svoga Gospoda posred Jerusalima.
Poslušajte svi narodi i vidite: Novo se ubistvo u Jerusalimu zbi U gradu zakona U gradu Jevreja U gradu proroka U gradu koji se pravednim smatra. I Ko je ubijen I ko je ubica? Stid me je reći Ali sam prisiljen da govorim. Jer da se ubistvo noću dogodilo

Ili da je u pustinji zaklan Lako bi bilo ćutati

A ovde se na širini Nasred grada i pred očima svih Zbilo nepravedno ubistvo Pravednika. Tako je On na drvo uzdignut I natpis je postavljen Koji ubijenoga označava. Ko je On? Teško je reći no ne reći teže; Zato slušajte Drhteći pred Onim pred Kime zemlja drhti. Onaj Koji je zemlju obesio je obešen Koji je zemlju razapeo je razapet Koji je sve prikovao je prikovan Vladika – ožalošćen Bog – ubijen Car Izrailjev – desnicom izrailjskom pogubljen. O novoga ubistva, o nove nepravde! Vladika svoj izgled menja Njegovo se telo obnažuje i odeće se ne udostojava Da ga ne vidimo. Zato se svetila okrenuše i dan potamne Da sakriju na drvetu obnaženog I ne potamne telo Gospodnje Nego se oči tih ljudi pomračiše. Jer narod ne zadrhta Al` zadrhta zemlja Kada se narod ne prepade Prepadoše se nebesa Narod ne rastrže odeću svoju Rastrže je anđeo Kad narod nije zaplakao «Zagrme s neba Gospod i Višnji da da glas Svoj»

Zato – o Izrailje

Nisi uzdrhtao radi Gospoda Nisi se pobojao radi Gospoda Nisi zaridao radi Gospoda Nisi zaplakao zbog prvorodnih tvojih Nisi se ožalostio zbog obešenog Gospoda Za njim ubijenim nisi razdro haljine svoje Kao za svojim ubijenima. Gospoda si ostavio I On te ne nađe Ubio si Gospoda A ti si sada ubijen, Ti mrtav ležiš. A on je iz mrtvih vaskrsao I na visine nebeske se uzdigao Gospod, u čoveka odenut Postrada radi stradajućeg I svezan bi radi držanoga I suđen radi osuđenog [na smrt I pogreben radi pokopanog. Vaskrse iz mrtvih i takvim glasom povika: «Ko se samnom spori ko mi se protivi Ja sam osuđenog oslobodio a mrtvoga oživotvorio Pogrebenoga vaskrsao. Ko je taj koji mi protivreči?

Ja – govori Hristos Ja sam smrt razrušio Ja sam pobedio neprijatelja Ja sam ad uništio Ja sam svezao silnoga I čoveka na nebeske visine uzdigao Ja – govori Hristos». «Tako priđite sve skupine ljudi da dobijete otpuštenje grehova Ja sam vaše otpuštenje Ja – pasha spasenja Ja – Jagnje zaklano za vas Ja – iskupljenje vaše Ja – vaskrsenje vaše Ja – svetlost vaša Ja – spasenje vaše Ja – Car vaš Ja vas uzvodim na visine nebeske Ja vam pokazujem prevečnoga Oca Dajem vam da stanete meni s desne strane».

On je stvorio nebo i zemlju I na početku sazdao čoveka Propovedan kroz zakon i proroke Od Djeve ovaploćen Na drvo prikovan U zemlju pogreben Iz mrtvih vaskrsao Iz uznevši se na visine nebeske Sede s desne strane Oca Imajući vlast da svima sudi i spasi Kroz Koga je Otac sve stvorio Od početka veka.

On je Alfa i Omega On je početak i kraj Početak neiskazivi i kraj neshvaljivi On je Hristos On je Car On je Isus On – Vojvoda On – Gospod On – vaskrsli iz mrtvih On – Koji sede s desne strane Oca Nosi Oca i od Oca je nošen Njemu slava i država vavek.

Нема коментара:

Постави коментар